Пандемија је "освежила" природу, како задржати позитивне ефекте

Када нема људи, природа има мање проблема. Европске земље чланице Уједињених нација су недавно направиле радну групу која ће разматрати како да мобилност након пандемије постане еколошки прихватљивија, здравија и одржива. У том смислу бицикл као начин превоза, може имати битну улогу.

„Утицај пандемије на животну средину је био веома снажан, имамо мању загађеност ваздуха и воде, и смањену емисију угљендиоксида, мање саобраћаја. Биодиверзитет животиња смо могли много боље да видимо. Људи су одједном схватили колико је природа лепа и корисна. У неким земљама, неки људи до сада нису видели своје градове без смога", рекла је, гостујући у Јутарњем програму Франсоаз Жакоб, стална координаторка УН у Србији.

Додала је да нам научници говоре да коронавирус може да се пренесе са животиња на људе, и да се то дешава зато што су, како је рекла, екосистеми, односно природа, под прекомерном експлоатацијом, и људи имају већи приступ дивљим животињама, што је довело до проблема којих ће, тврди, у будућности бити још више.

„Зато морамо да размислимо о томе како да променимо свој однос према природи а то подразумева промену начина производње хране, превоз, градњу домова, инфраструктуру... Сада је право време за то. Технологија је спремна као и људи, хајде да заједно то сада променимо" позвала је Жакоб која, како каже, сваког дана иде бициклом на посао.

„Мислим да би већи број људи то радио да је безбедније. Многи мисле да је вожња бицикла компликована, Београд јесте мало брдовит али то није страшно. Постоје и друге опције као што су трамваји које Београд већ има, а  трамвајска мрежа би могла и да се унапреди. Европска унија и Уједињене нације истражују нове могућности у том погледу а у неким градовима су неке саобраћајне, већ постојеће траке опредељене само за бицикле", испричала је Франсоаз.

Београд као Брисел 

„Број бициклиста се код нас повећао. Сад је прави моменат да се направи промена. На потезу је град. У неким улицама као што су Краља Милана, Црногорска, Венизелисова, могу да се исцртају бициклистичке траке. Такође, можемо да променимо Закон о безбедности у саобраћају, тако да бициклисти могу да се крећу двосмерно, да буду безбеднији. Ми покушавамо да се са Управом за саобраћајне полиције, Агенцијом за безбедност саобраћаја, са представницима Града Београда договоримо о тим изменама, и да се добију бициклистичке улице, да имају предност... До 20 одсто људи у овом граду би могло да се креће бициклом улицама", рекао је Зоран Буквић из Удружења "Улице за бициклисте", и додао да би уз мање загађења и више места за паркове, пешачење и зеленила, тако свим грађанима био доступнији квалитетнији живот.

Франсоаз и Зоран су се сложили да се Београд не може поредити са Амстердамом у којем је бициклистички саобраћај заступљен у великом проценту, али су за пример који треба следити навели Брисел. Франсоаз је навела да је живела у Бриселу, који је, како каже, још брдовитији од Београда, али и да је с тим у вези све популарнији електрични бицикл.

Изазов за политичаре 

Београд јесте прилично брдовит, па бициклистима није лако, али градови у Војводини имају велики потенцијал да бицикли постану озбиљна превозна средства. 

„Чим су у Бриселу проширили бициклистичке траке, оне су одмах биле пуне. Не морамо много радити на промени менталитета људи. Они желе безбедност, простор и спремни су да то прихвате", уверена је Франсоаз.

„Електрични бицикл или тротинет су одлична ствар али је боље да форсирамо класични бицикл јер он растерећује здравствени систем и људи који користе бицикл су здравији, па би електрична возила, по мом мишљењу, била други избор", каже Буквић.

„Важно је и да политички представници дају пример и ја бих овом приликом изазвала градоначелника Београда и замолила га да једном недељно одлази на посао бициклом. То би било сјајно ако би неко такав дао пример", рекла је Францоаз.

Додала је, поводом обележавања Дана заштите животне средине који се обележава петог јуна сваке године, да малим променама у навикама, сви могу сви да допринесу здравијем окружењу.

Када је реч о великим пројектима, навела је да је приликом планирања у инфраструктури, при градњи путева и у пољопривреди, важно узети у обзир окружење, како се екосистеми не би сегментирали и да се не би пореметили путеви кретања дивљих животиња и њихова станишта.

„Важно је да подигнемо свест међу људима и да схватимо да сви ми као појединци можемо да допринесемо. Свако може да се запита - Шта ја данас могу да учиним за природу?", закључила је Франсоаз Жакоб.