Бора и Ержика су најсавеснији - крајем месеца принове у гнезду орлова крсташа

Губитак станишта, убијање и тровање довели су крсташе на праг изумирања у Србији. Захваљујући орнитолозима Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, који од пролећа 2017-те године чувају гнезда орла крсташа, у претходне три године из гнезда је излетело пет младунаца. Акција спасавања орла крсташа још није готова.

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Слободан Кенежевић, из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, истакао је да је захваљујући искуству колега из региона, и пројекту Panon Eagle Live, у коме учествује и Србија, пуно научено, нарочито од колега из Мађарске, који већ 40 година раде на заштити Панонске популације.

„Када смо се суочили са том тужном вешћу да имамо свега један гнездећи пар орлова крсташа, колеге су нам рекле да морамо да кренемо са активном заштитом, а она се огледа у томе да 24 сата треба да будемо у близини гнезда, на безбедној удаљености од један километар и да пратимо шта се дешава у гнезду", истакао је Слободан Кнежевић.

Орловима крсташима потребно је старо дрвеће као станиште, а хране се текуницама којих је све мање у окружењу.

„Сви ови фактори су узрок што имамо само један пар птица, уведене су ургентне мере. Морамо да чувамо пашњаке, па подстичемо привреду, да оживимо фонд за шуме у Војводини, да би популација орла крсташа била добра", рекао је Кнежевић.

Такође додаје да, се дрвеће сади на територији где се налазе три гнездећа пара орлова крсташа.

„Сва три пара леже на свом пологу. Бора и Ержика су најсавеснији у гнежђењу. Крајем месеца очекујемо принове у гнезду", истакао је Слободан Кнежевић.

Стручњаке забрињава и тровање дивљих птица и дивљих животиња, како томе стати напут?

„Сателитски одашиљач ће слати сигнал у реалном времену и ми ћемо у сваком тренутку знати где се младунац налази и ако упадне у невољу, моћићемо да реагујемо. Када су у питању случајеви тровања, најважнија је брза реакција и помоћ", рекао је Слободан Кнежевић.

Додаје, да је природа збуњена, јер су се људи повукли, а то нам шаље јасну поруку да природи треба помоћ. Десет одсто континента треба да остане у дивљој природи, по стандардима Европе.