Природа „продисала“ од када је коронавирус затворио људе у куће

Заустављање привреда широм света, мањак авио, друмског и воденог саобраћаја, смањена потрошња нафте и гаса допринели су лаганом опоравку флоре и фауне и природе уопште, која је, чини се, продисала од када су људи приморани да прекину своје уобичајене свакодневне активности због пандемије коронавируса.

„Није стало све, додуше. Нису стале велике електране, хидро и нуклеарне електране. То је један део привреде и људске делатности који не може да стане, јер би онда и дефинитивно стао и људски род“, каже Растко Ајтић из Завода за заштиту природе.

Ипак, објашњава да је чињеница да је опао ниво штетних гасова, попут азот-диоксида и других који значајно доприносе загађењу ваздуха, а све то значајно доприноси делимичном опоравку планете и живог света.

„Сувише је рано рећи и морамо бити веома опрезни када говоримо о регенерацији планете јер ми као цивилизација доста дуго утичемо на планету. Пар месеци престанка наших активности не значи претерано много за планету“, истиче Ајтић.

Пуно простора у медијима су добили призори делфина близу обала где се иначе ређе могу видети.

„Они за своју оријентацију се ослањају на слух. У глави имају један орган који им служи за ехолокацију. Они се понашају и функционишу на јако великом дијапазону звукова. Замислите колико је звучно загађење од великих крузера, танкера, транспортних бродова, имајући у виду да је вода као медијум много боља за провођење звука. Све то изузетно много збуњује животиње“, објашњава Ајтић.

Што се смањивања озонских рупа тиче, Ајтић каже да оне имају цикличне промене зависно од годишњих доба, а чак имају и одређене вишегодишње циклусе.

Наравно, на њих добрим делом утиче и загађење, па смањивање емисије гасова који уништавају озон погодује и смањивању рупа у омотачу.