И поред стања климатске ургентности, до договора се тешко стиже

Циљеви из Париза и када би се испунили нису довољни. Нови циљеви су да се до 2030. године емисија гасова смањи за 45 одсто, а до средине века достигне нулта емисија.

Шта се заиста догађа са нашом планетом најбоље се види из свемира. То је потврдио астронаут Лука Пармитано, директно са свемирске станице „Командер“.

„Ми имамо привилегију да посматрамо нашу планету и могу вам рећи да је наша планета јединствена и тешко је описати њену лепоту, али видимо и колико је рањива. За шест година видео сам својим очима ефекте климатских промена – урагане, пожаре, отопљавање. Земља је једина коју имамо и то је једино место које нам даје наду. Морамо да учинимо нешто да је сачувамо“, апелује Пармитано.

Од свих земаља се очекује да се окрену обновљивим изворима енергије.

„Обновљива енергија је јефтинија и више од половине инвестиција, гледано глобално, су у обновљиве изворе енергије. А то су сунце, ветар, геотермална енергија и хидроенергија. Кина је лидер у томе, а видимо прогрес и у Европи и Америци“, наглашава Николас Халбери, координатор Уједињених нација за климатске промене.

„Чиле је земља која је веома погођена климатским променама. Због тога се окрећемо обновљивим изворима енергије. Избацујемо угаљ као енергент, покушаћемо да то урадимо до 2030. године“, каже Каталина Чеки, координатор ЦОП25 из Чилеа.

Неопходно је да државе сваке године смањују емисије угљен-диоксида за око 7,8 одсто и уложе око 3,8 милијарди долара у нове технологије и пројекте.

„Свет мора да улаже и у такозване поноре емисија гасова са ефектом стаклене баште. Дакле, морамо да пошумљавамо више, односно да складиштимо угљеник у земљишту и испод земље уколико је могуће. Дакле, развој нових технологија иде у том правцу“, напомиње Мирослав Тадић, Програм УН за развој из Србије.

Србија ће ускоро усвојити закон о климатским променама и Стратегију нискоугљеничног развоја. Од 2000. године суше и поплаве нашу земљу коштале су више од пет милијарди евра.

„До сада је стратегије показала да ће небављење смањивањем емисија, небављење климатском политиком, Србију коштати знатно више од оног од најскупљег сценарија бављења овим питањем“, истиче Андреј Бојић директор Пројекта израде климатске стратегије за Србију.

Последње четири године су најтоплије, а јул ове године најтоплији од када се бележе температуре у свету.

И поред апела и упозорења научника, емисија гасова са ефектом стаклене баште повећава се из године у годину. Ове године већа је за 0,6 одсто него прошле. Ипак охрабрује чињеница да је у Сједињеним Државама и Европи емисија угљен-диоксида у атмосферу смањена за 1,7 одсто.