Јесу ли научници на прагу открића терапије за подмлађивање и продужетак живота

Научници који раде на експерименталној терапији против старења тврде да су оборили рекорд у продужавању животног века лабораторијског пацова по имену Сима.

Названа по речи на језику хинди која значи граница или ограничење, Сима је последња преживела јединка из групе глодара који су примили инфузије крвне плазме узете од младих животиња. Циљ је био утврдити да ли је третман имао утицаја на продужење живота глодара.

Сима, рођена 28. фебруара 2019. године, жива је 47 месеци. То је највероватније месец и по дуже од претходног рекорда јер истраживачи кажу да је 45,5 месеци најдужи животни век забележен у научној литератури за женку лабораторијског пацова (Sprague-Dawley rat).

Сима је већ надживела свог најближег ривала у студији готово шест месеци.

„Имамо најстарију живу женку ових пацова“, рекао је др Харолд Кечер, бивши професор биологије на Универзитету Мериленд, сада главни научни сарадник у „Јуван рисерчу“, старт-апу са седиштем у Калифорнији.

Да ли ће „вампирски приступ“ бити применљив код људи 

Истраживачи су се бацили на производњу и тестирање терапије засноване на „младој“ крвној плазми након бројних експеримената који су открили да инфузије могу да „оживе“ органе и ткива који старе.

Иако су студије откриле да терапија има користи за глодаре, до данас нема доказа да ће „вампирски приступ“ подмлађивања организма помоћи људима да избегну проток времена, упркос најбољим жељама и намерама из Силицијумске долине.

Резултати Кечеровог најновијег истраживања биће нотирани када Сима буде угинула, али подаци који су до сада прикупљени сугеришу да је осам пацова који су примали плацебо инфузије са физиолошким раствором живело између 34 и 38 месеци, док је осам јединки које су примиле пречишћени и концентрисани облик крвне плазме, тзв. Е5, живело између 38 и 47 месеци. Такође, били су снажнији, што је утврђено мерењем јачине стиска.

Пацови обично живе две до три године, иако је кандидат за најдуговечнијег смеђи пацов који је преживео на дијети са ограниченим уносом калорија 4,6 година.

„Права поента наших експеримената није толико да продужимо животни век, већ да продужимо младост, да подмладимо људе, да њихове златне године буду заиста потенцијално златне године, уместо година бола и оронулости. Чињеница је да ако то успете, успећете и да продужите живот и то није лоша нуспојава“, објашњава Кечер.

Резултати таквих малих студија су у најбољем случају провизорни, али неки научници верују да ово истраживање, као и слични напори других научних тимова, имају потенцијал.

Прелиминарна студија, која је резултат сарадње између Кечера и стручњака са Калифорнијског универзитета у Лос Анђелесу, открила је да терапија младом крвном плазмом враћају биолошки сат на јетри пацова, као и на крви, срцу и регији мозга који се зове хипоталамус.

Професор Дејвид Синклер, водећи стручњак за старење на Медицинском факултету при Харварду, рекао је још 2020. године да ако се третман покаже као успешан да „подмлађивање тела може постати уобичајено још током нашег живота“.

Професор Стив Хорват, старији аутор студије коју је спровео Универзитет UCLA, сада је главни истраживач у Алтос лабс у Сан Дијегу, која не ради са стартапом „Јуван рисерч“.

„Мислим да су резултати запањујући. Неки људи ће критиковати резултате због малог узорка. Једна ласта не чини пролеће, али верујем у резултате јер их подржава неколико комплементарних студија“, рекао је Хорват.

Професор Хорват предвиђа да ће безбедни и ефикасни третмани произаћи из истраживања плазме у наредних 20 година.

Краткорочни ефекти нису исто што и подмлађивање 

Пријава за патент о потенцијалној терапији описује како се плазма младих сисара пречишћава и концентрише пре употребе. Неке компоненте, као што су тромбоцити, се уклањају, јер могу изазвати имунолошке реакције.

Као могуће доноре плазме наводе се свиње, краве, козе, овце и људи. Количина плазме потребна за производњу једне концентрисане дозе је најмање онолика колико прималац има у целом телу.

Ако икада буде назнака да терапија може да има ефекта код људи, најпре ће бити потребна опсежна испитивања на више животиња - Кечер верује да би плазма могла да се сакупи од свиња у кланицама.

„Не свиђа ми се та идеја, али то није ништа мање етично од једења сендвича са месом. Када су те свиње убијене, оне и даље имају пуно живота у себи. Само користимо тај додатни живот уместо да га бацимо", објаснио је Кечер.

Професор Жоао Педро де Магалajс, молекуларни биогеронтолог са Универзитета у Бирмингему, рекао је да је млада крвна плазма „интервенција која обећава“, али да још није уверен да може да подмлади старије животиње или чак да одложи старење.

„Веома је важно да не бркамо краткорочне користи са подмлађивањем“, нагласио је професор Магалајс.