Пронађени трагови најстаријег оброка у фосилу старом 550 милиона година

Научници који су анализирали древне фосиле едијакаријумске биоте, облика живота који су постојали пре између 538,8 и 635 милиона година, кажу да они представљају најранији доказ хране коју су конзумирале животиње.

Фосилни остаци створења налик пужу познатих под именом Kimberella садрже једињења која сугеришу да су јели алге и бактерије са дна океана.

То није баш обилан оброк, али јесте знак да је животиња имала уста и црева и да је варила храну на исти начин на који то функционише код неких савремених бескичмењака.

Коаутор студије објављене у часопису Current Biology, професор Јохен Брокс, са Аустралијског националног универзитета, рекао је да су фосили из едијакаријума, то јест последњег периода протерозоика, међу најважнијим фосилима у еволуцији јер је то први пут да је „живот постао велики“: „Они су најстарији велики фосили које можете видети својим очима“.

Kimberella, симетрично створење које је могло да се креће, била је напредна животиња за своје време, сугеришу истраживачи.

„Имати црева је веома модерно. Сунђери, корали и медузе (на пример), немају нормална црева која пролазе кроз цело тело. Могли смо да видимо да је пробавни тракт ове прастаре животиње био у стању да активно преузме молекул масти холестерола и одбаци друге молекуле које није желео“, објашњава Брокс.

Dickinsonia, најстарији животињски фосил

Анализирајући фосиле друге животињске врсте (Dickinsonia), стручни тим открио је да је ово друго створење мање напредно – без уста и црева.

Брокс је описао ову животињу као ребрасти отирач који се налази свуда по морском дну. Према његовим речима, јединке су расле до 140 сантиметара дужине и упијале храну кроз кожу.

Фосиле је 2018. сакупио водећи аутор студије, др Иља Бобровски из Немачког истраживачког центра за геонауке „Потсдам“, са литица у близини Белог мора, на северозападу Русије.

Исти истраживачи утврдили су раније да је Dickinsonia потврђено најстарији животињски фосил, који датира пре око 550 милиона година.

Прошле године, студија објављена у часопису Nature сугерисала је да шаре налик мрежи у узорцима стена од пре 890 милиона година подсећају на мреже модерних сунђера, на основу чега би се могло закључити да су најранији облици живота око 300 милиона година старији него што се веровало.

Овај закључак изазвао је оштру дебату међу стручњацима.

Брокс је истакао да нова студија сугерише да је едијакаријумска биота (скуп свих облика живота који су били присутни на Земљи током едијакаријума) „већ садржала нека од створења која су довела до развоја модерних животиња“.