Како да знате у каквог „љубимца" расте ваше штене

Познато је да стилови и избори васпитавања утичу на начин на који се деца развијају и расту. Истраживачи сада откривају више о донекле сличном односу између власника и њихових љубимаца.

Истраживачи су окупили 48 власника паса и њихових кућних љубимаца, тражећи од њих да попуне анкету о начину чувања и васпитавања кућних љубимаца пре него што су сви потом учествовали у три теста понашања у лабораторији, како би се проценили приврженост и интеракција између паса и њихових власника. 

„Открили смо да стил хајења кућних љубимаца предвиђа обрасце понашања и спознаје паса у будућности", каже бихејвиориста Моник Удел са Универзитета Орегон Стејт. 

„Ово је важан налаз јер сугерише да ће власници паса који одвоје време да разумеју и задовоље потребе свог пса вероватније завршити са сигурним, отпорним псима", додала је. 

На основу иницијалних анкета, истраживачи су власнике паса поделили у три категорије, сличне категоријама које се користе у истраживању родитељства код људи: ауторитативни (висока очекивања, висок ниво одговора), ауторитарни (висока очекивања, низак ниво одговора) и пермисивни (ниска очекивања, висок ниво одговора код пса).

Три теста понашања покривала су приврженост (како је пас реаговао на свог власника током блиских интеракција), друштвеност (како је пас реаговао када су странац и његов власник заменили места и решавање проблема (изазивање пса да реши задатак - са или без охрабрења од власника - добије посластицу).

Сличност са васпитавањем деце 

Све у свему, пси са ауторитативним власницима имали су највећу стопу привржености и били су веома друштвени и осетљиви на дешавања у околини, у поређењу са псима са ауторитарним али „допустљивим" власницима. Штавише, једини пси који су решили комплетан задатак дошли су из групе ауторитативних власника.

Студија се на неки начин поклапа са претходним истраживањима родитеља и деце; конкретно - деца са ауторитативним родитељима имају већу вероватноћу да покажу сигурну приврженост, а сматра се да је то због доследне, поуздане подршке коју добијају.

„Ово истраживање показује да веза кућног љубимца, пса и човека, може бити функционално и емоционално слична вези између људског родитеља и њиховог детета", каже бихејвиорални научник Лорен Брубејкер са Универзитета Орегон Стејт.

„Потребно је више истраживања у овој области, посебно понављања са већим узорцима и међу различитим популацијама и културама", пишу истраживачи у објављеном раду.

„Међутим, наши налази сугеришу да је у узоркованој популацији већ постојећи квалитет односа пас-власник служио као значајан предиктор понашања пса у будућности у сва три наведенадомена", додаје се у раду.

Истраживање је објављено у часопису Animal Cognition.