Пет милијарди људи би умрло од глади у нуклеарном рату, а неке земље би прошле „боље“ од осталих

Хирошима и Нагасаки су вечити пример деструктивности нуклеарног наоружања и упозорење човечанству да никада не посегне за њим. Упркос томе, у кризним ситуацијама често се звецка нуклеарним арсеналима, а сценарио који би после тога уследио тешко је предвидети.

Стручњаци и научници још од Хладног рата обављају прорачуне о томе колику деструкцију би донела нуклеарна зима и то није ништа ново, али последње истраживање фокусирало се на секундарне последице свеопштег нуклеарног рата.

Користећи најновије податке о количинама узгојених усева и уловљене рибе, група научника из читавог света предложила је шест сценарија о томе шта можемо да очекујемо на пољу снабдевања храном након ескалације нуклеарног конфликта.

Експлозије и радијација нису највећи проблем

Изузимајући губитке живота од непосредних последица напада, који би се мерили у стотинама милиона, стопа смртности од мањка калорија могла би да збрише скоро читаву светску популацију.

У новој студији, објављеној у часопису Нејчер (Nature), стручњаци су помоћу модела покушали да предвиде како би се климатски патерни мењали под утицајем огромне количине прашине и чађи коју би атмосферу подигле нуклеарне експлозије.

Модели су коришћени како би се проценило како би усеви и залихе рибе у морима реаговале на променe у температури, количини падавина и количини светлости која би се пробијала до тла.

Од горег...

Резултати никако нису обећавајући. Релативно „мањи” нуклеарни сукоб који би укључивао 100 детонација, подигао ми у атмосферу пет милиона тона честица прашине и чађи.

Поређења ради, катастрофални пожари у Калифорнији 2017. године и у Аустралији 2019. године избацили су у атмосферу милион тона честица.

Последице би биле и осам одсто мање калорија којима би већина човечанства имала приступ, што би у наредним годинама довело до смрти 255 милиона људи од глади.

... до најгорег

Свеопшти рат у којем би били употребљени амерички и руски нуклеарни арсенали са хиљадама бомби у атмосферу би подигли 150 милиона тона гарежи и прашине и лишили би човечанство три четвртине калорија.

Хитне мере и штедња би у мањој мери допринеле ублажавању ситуације, која би значила спору смрт од глади за пет милијарди људи у наредних две године.

Колико би грађани широм света били погођени зависило би од тога где живе. У сценарију у којем 250 нуклеарних експлозија у атмосферу подигне 27 милиона тона честица у атмосферу, северна хемисфера искусила би 50 одсто мањих приноса усева и 20 до 30 одсто пад рибљих резерви у морима.

За нације ближе екватору, последице би биле блаже. Као што се сада види на примеру рата у Украјини, трговина хране би свакако била прекинута. Земље зависне од увоза хране биле би веома рањиве.

Ко би „најбоље” прошао

За неке делове света, међутим, апокалиптични сценарио од последица глади био би много блажи. Аустралијска популација би тако чак и у тим условима могла да најмање половину својих калорија добије од пролећне пшенице.

Симулације су показале да би та сорта претрпела минимални пад у приносима.

Иако би становници Аустралије свакако морали да стегну каиш, стопа смрти од глади била би много мања. Исто тако, и комшијски Нови Зеланд претрпео би блаже последице него земље чије становништво зависи од усева попут пиринча.

Ипак, научници објашњавају да ове налазе треба узети са дозом резерве, јер би на њих свакако утицала друштвено-политичка дешавања која научно не могу тек тако да се предвиде.