Туристи се у Виминацијум редовно враћају, а деца - неће да иду кући

У Научном центру Виминацијум организовани су дечји кампови где су најмлађи учили о раним цивилизацијама.

Виминацијум, једно од места рођења римских императора, удаљен је свега 95 километара од Београда и одувек буди пажњу света науке, и овог лета је највише био отворен за децу.

„У кампу за мале легионаре, подизали су заставе, устајали су рано, а највећи утисак на њих оставила су археолошка ископавања. Добијете један простор, на коме сте ви Индијана Џонс, на коме ви маштате о неком златном ћупу, и да ће се нешто баш ту десити. Морам да признам да та деца нису хтела да иду кући", рекао је у Јутарњем програму др Миомир Кораћ, директор Археолошког института у Београду.

Додао је да се у кампу, на начин који деца воле, учило и о калиграфији, спортским вештинама, а од глине су се правили различити предмети. Нагласио је да наука није „нека намргођеност већ радост за научнике, нарочито када се преноси млађима". 

Виминацијум је и налазиште остатака мамута из праисторијског периода, што је у радионицама највише занимало децу мањег узраста - од три, четири године.

Деца су током боравка обишла и остатке амфитеатра, базилику, некрополу, аквадукта...

„То је није прича да они виде само рушевине, већ како смо ми реконструисали тај амфитеатар, они то са занимњем гледају како су изгледала та седишта, где су гладијатори излазили, како су се хранили, које животиње су биле у амфитеатру, имамо леопарда који је чак и насликан...", испричао је др Кораћ и додао да сматра да је међу полазницима Кампа сигурно - будућих археолога.

Др Кораћ каже да је интересантна чињеница да се туристи у Виминацијум враћају на две до три године, што је, како је истакао - обавезујуће: „Ви морате да урадите увек нешто ново. Управо сада ћемо шест бродова који су пронађени у Виминацијуму да ставимо под кров и имаћемо нову изложбу".