Откуд панде у бугарским мочварама

На основу величине зуба на коју остаци указују, истраживачи су проценили да би ова врста била приближне величине или нешто мања од данашњих панди, као и то да су њени припадници вероватно живели у мочварним пределима, чијом се вегетацијом и прехрањивала.

Ипак, за разлику од савремених панди, зуби фосила који су пронађени седамдесетих година, али су тек сада детаљније анализирани савременијим методама, показују да врхови његових зуба не изгледају довољно јако да би могли да уситњавају дрвенасте стабљике бамбуса.

Научници наводе да би по тврдоћи и облику зуба могли да процене да су им зуби ипак били погодни за чвршћу храну од старијих сродних врста, а то се уклапа у идеју да су модерне џиновске панде еволуирале од медведа месоједа.

„Могућа конкуренција са другим врстама, нарочито месоједима и вероватно другим медведима, објашњава специфичност начина исхране џиновских панди у влажним шумским условима", рекао је палеонтолог Николај Спасов из бугарског Националног природњачког музеја.

Досадашња испитивања су показивала да су највероватнији рођаци модерних џиновских панди живели је у Kини пре осам милиона година, али, фосили зуба животиње налик панди откривени су у Бугарској и датирају још два милиона година уназад.

Врста је названа "agriarctos nikolovi" по бугарском палеонтологу Ивану Николову, који је први каталогизирао зубе, а ова новоописана врста могла би да буде једна од последњих панди у Европи.

Иначе, за џиновске панде се неретко каже да су прави живи фосили јер су се врло мало промениле током еволуционе историје.