Нови телескоп ће моћи да открије судар две неутронске звезде

Судари неутронских звезда су кључни за наше разумевање Универзума. Сматра се да су од неутронских звезда настали тешки метали који су формирали звезде и планете попут наше пре више милијарди година.

Светлост приликом судара две неутронске звезде је видљива само неколико ноћи, тако да телескоп мора да се утркује са временом како би је лоцирао. Астрономи су приметили један од ових судара 2017. године, али су углавном захваљујући сплету срећних околности.

Британски научници су изградили Гравитациони таласни оптички транзитни телескоп (Gravitational Wave Optical Transient observer – GOTO), на вулканском шпанском острву Ла Палма, помоћу кога ће сада систематски моћи да прате оваква збивања.

„Када успемо да стварно откријемо тако нешто, сви ћемо се посветити томе како би максимално искористили прилику“, наводи провесор Дени Стиџс са Универзитета Ворвик на Ла Палми.

„Брзина је од суштинске важности. Тражимо нешто што траје јако кратко – нема много времена пре него што нестану“, додаје професор.

Неутронске звезде су толико тешке да мала кашичица њиховог материјала тежи четири милијарде тона.

Телескоп омогућава астрономима да ефикасно отворе једно поље и виде шта се дешава унутра.
Да би могао да добије јасан поглед на небо, телескоп се налази на планинском врху, где се налази десетак инструмената свих облика и величина, од којих сваки проучава различите феномене.

Када се куполе опсерваторије отворе из њих израњају две црне батерије са сочивима које више подсећају на ракетне бацаче. Свака батерија покрива један део неба изнад тако што се брзо ротира вертикално и хоризонтално.

Неутронска звезда је мртво сунце које се урушило под својом огромном масом, згњечивши атоме због којих је некада сијала. Имају тако јаку гравитацију да привлаче друге звезде и на крају се сударају и спајају.

Када се то догоди, настаје бљесак светлости и снажан ударни талас који се шири свемиром утичући, неприметно чак и на атоме у сваком од нас.

Ударни талас, назван гравитациони талас, искривљује простор. Када се то открије са Земље, нови телескоп креће у акцију да пронађе тачну локацију бљеска.

Циљ астронома је да га лоцирају у року од неколико сати, или чак минута од детекције гравитационог таласа. Они фотографишу небо, а затим дигитално уклањају звезде, планете и галаксије које су биле тамо претходне ноћи. Било која тачка светлости која претходно није била ту могу бити неутронске звезде које су се судариле.

Ово обично траје данима и недељама, али сада то мора да се уради у реалном времену. То је велики задатак, обављен помоћу новог компјутерског софтвера.

„Помислили бисте да су ове експлозије веома енергичне, веома блиставе, требало би да буде лако“, наглашава професор астрофизике др Џо Лајман. „Али морамо да претражимо сто милиона звезда да бисмо открили један објекат који нас занима“.

„И то морамо да урадимо веома брзо јер ће нестати у року од два дана“.

Тим астроном на Опсерваторију на Ла Палми сарађује са другим колегама како би детаљније проучили судар неутронских звезда.

Једном када одреде место судара, у акцију ступају већи, моћнији телескопи широм света. Они испитују судар много детаљније и на различитим таласним дужинама.

Традиционална астрономија се углавном заснивала на срећи. „Сада више не морамо само да се надамо да ћемо нешто открити. Уместо тога, тачно знамо где да тражимо и откривамо, део по део онога што лежи у Универзуму“, каже астроном Кендал Окли која ради на пројекту ГОТО.