Ми смо им домаћини, ноћу се паре на нашем лицу, а њихов измет има посебну функцију

Познато је да на већини људи пребивају кожни паразити који скоро цео свој животни век проведу са главом забијеном у фоликулима длаке, првенствено на лицу. Људи су у ствари - једино станиште сићушне гриње demodex follicylorum, које се на нашој кожи рађају, паре, живе, умиру.

Потпуни животни циклус ове гриње везан је за њихову исхрану нашим мртвим ћелијама коже. Гриње demodex follicylorum су, према новом истраживању, у процесу еволуције из ектопаразита прешле у унутарњи симбионт, и то онај који дели обострану корист са својим домаћинима (то смо ми).

Другим речима, гриње се постепено стапају с нашим телима како би трајно живеле у нашем организму.

Научници су секвенционирали геноме ових сићушних створења, а резултати показују да би њихова зависност од нас могла изазвати промене којих нема код других врста гриња.

„Открили смо да ове гриње имају другачији распоред гена од других сличних врста јер се прилагођавају животу унутар наших пора где су заштићене. Те промене у њиховој ДНК за резултат имају необичне промене у понашању", рекла је биолог са универзитета Ридинг у Великој Британији Алејандра Пероти.

Мртве ћелије људске коже једини су извор хране овим грињама и у потрази за њом проводе већину свог двонедељног животног века.

Појављују се на површини коже само ноћу, када лагано пузе и траже партнера за парење пре него што се врате у сигурну таму фоликула.

Њихова малена тела дугачка су само трећину милиметра, имају уста на једном крају дугуљастог тела, а пошто живе релативно „лежерним начином живота" - немају природне непријатеље, без конкуренције су те им се геном свео на оно најнужније.

Научницима је занимљиво што ове гриње, када се у потпуности развију, губе одређени број ћелија, што је први еволуцијски корак, сматрају стручњаци, према симбиотском начину живота.

Истраживачи су дуго сматрали да demodex follicylorum немају анус и да им се фецес акумулира у телу док не угину, када се он проспе по кожи, што изазива проблеме на лицу. Међутим, ново истраживање открива да то није случај - гриње заправо имају мале анусе, тако да нам је лице вероватно пуно њиховог измета. Ипак, наглашавају истраживачи, то не мора да значи ништа лоше ни опасно.

„Гриње се криве за многе ствари, али њихова дуга повезаност с нама можда указује на то да оне имају неку добру и корисну функцију, попут тога да одржавају наше поре чистијим", рекао је зоолог Хенк Брејг са Универзитета Сан Хуан у Аргентини.

Истраживање пид именом Human Follicular Mites: Ectoparasites Becoming Symbionts, објављено је у часопису Molecular Byology and Evolution.