Избегавајте да се жалите на болове лекарима који завршавају ноћно дежурство

Аутори студије која је показала да лекари на крају целодневног дежурства показују мање емпатије, позивају болнице да праве распоред рада здравствених радника тако да на њихове одлуке што мање утиче умор.

Истраживачи претпостављају да би чак и само упознавање лекара о потенцијалној пристрасности на крају њихове смене могло бити од помоћи. Такође, јасније смернице за прописивање лекова против болова могле би бити од користи, како би се обезбедило да пацијенти добију задовољавајући третман.

„Наш закључак је да је рад у ноћној смени важан и раније непризнат извор пристрасности у управљању болом, вероватно због нарушене перцепције бола“, каже психолог Анат Пери, са Хебрејског универзитета у Јерусалиму.

„Чак и код медицинских стручњака, који настоје да пруже најбољу негу својим пацијентима, забележени су негативни ефекти ноћног рада“, напомиње психолог.

У студију је био укључен 31 лекар који је тек стигао на посао, и 36 оних који су завршавали 26-часовну смену. Свим испитаницима су дати измишљени сценарији у којима се детаљно описује стање пацијенткиње са главобољом и пацијента са боловима у леђима.

Они лекари који су завршавали смену, оценили су бол пацијената као мање интензиван и много ређе су се одлучивали да препишу аналгетике за ублажавање болова у овим хипотетичким сценаријима. Чини се да умор игра улогу у одређивању тога колико неко други пати, а самим тим и врсту лечења која му је потребна.

Студија је такође укључила анализу историје болести 13.482 пацијента у Сједињеним Државама и Израелу, прикупљених у периоду од седам година. У свим скуповима података, вероватноћа да ће лекари преписивати лекове против болова током ноћне смене мања је за 20 до 30 процената.

„Чињеница да је разлика у преписивању аналгетика на основу општих смерница Светске здравствене организације већа током ноћних смена, наводи на закључак да се они мање преписују током ноћних смена, а не прекомерно током дана“, наводи педијатар пулмолог др Давид Гозал са Медицинског факултета Универзитета у Мисурију.

Пристрасност је уочена и после контроле нивоа пријављеног бола, демографских особина пацијената и лекара, врсте притужби и варијација у одељењима за хитне случајеве, кажу истраживачи који стоје иза студије.

Примећено је и да на пристрасност у давању аналгетика утичу још неки параметри, укључујући расу и пол, и пацијента и лекара.

„Ови резултати наглашавају потребу да се реши ова пристрасност развојем и применом структурисанијих смерница за управљање болом и едукацијом лекара о овој пристрасности“, закључује др Гозал.