Једини Регистар близанаца у региону и расветљавање утицаја удела наслеђа и средине

На питање - шта је у тим истраживањима могуће искористити у свакодневном животу и раду, професорка је подсетила да је  једна  од главних тема у савременој науци баш то питање:  Какву корист и добит могу имати друштво и људи у целини, од научних истраживања.

„У психологији се та добробит може огледати на више начина. Прво, ми спроводимо високо одговорна истраживања, јер се бавим отвореном науком. Отворена  наука је идеја да наука мора бити доступна свима, не само резултати научног рада, него и сам процес научног истраживања. Ми сарађујемо са великим бројем грађана-научника и научника-волонтера који учествују у истраживању. Уједно, ми едукујемо те људе“, наглашава професорка.

То су углавном млади људи, који студирају и неке друге факултете, а не само психологију, али како додаје психолошкиња, нису ограничени само на студенте, већ има грађана свих узраста који учествују у њиховим истраживањима.

„То је једна врста доприноса који ми пружамо генерално друштву. Ту видимо на који начин научна истраживања могу да допринесу квалитету живота људи. С друге стране, сами резултати истраживања који су публиковани у високо рангираним међународним часописима пружају велики допринос у обликовању различитих психолошких инструмената за процену личности, неких когнитивних феномена и слично“.

Истраживачки тим овог Центра је, иначе, аутор јединог теста личности за децу у Србији, који се користи у нашим основим школама.

Тренутно се у оквиру Центра спроводи истраживање у  склопу пројекта „Гениус" који је покренуо Фонд за науку, у оквиру програма „Идеје", а који се реализује заједно са Медицинским факултетом из Новог Сада и Институтом за молекуларну генетику и генетичко  инжењерство из Београда.

Гени памте срединске утицаје 

Пројекат је, каже проф. Смедеревац, амбициозно постављен и има неколико циљева, али је у основи прикупљање великог броја близанаца у оквиру регистра.

„Проучавамо не само близанце него  и њихове родитеље и породице са не-близанцима, зато што покушавамо да утврдимо који је утицај наслеђа на особине личности и на когнитивно функционисање. 

Практично, то значи да родитељи својим ставовима, понашањем, окружењем које стварају, могу да утичу, не само генима на своје потомке. Наш циљ је да видимо који су то аспекти окружења – васпитање, клима у породици, и томе слични, који  доприносе развоју специфичних особина личности, тј., да ли ће неко постати агресиван, импусливан, или социјабилан, дружељубив. Да видимо  колико те наше особине зависе од наслеђа, гена, а колико од окружења које креирају родитељи за своју децу.

Од осталих аспеката истраживања, истакла бих још и да ми сад радимо заправо, прву студију са испитвањем епигенетичких механизама која се спроводи на људима у Србији. Ту у ствари пратимо промене које се дешавају у нашем геному.

У научним круговима, постоји догма да се гени не могу мењати. Наша истраживања, међутим, желе да укључе светске трендове који указују на то да се и на нивоу генома дешавају одређене промене које су искључиво под утицајем средине. Наши гени памте одређене срединске утицаје. Гени памте многе информације, на пример, од тога да ли је неко пушио цигарете или не, био злостављан или доживљавао лепе тренутке. Све то може да се запамти у нашим генима, и да утиче на њих, то јест, нас“, објашњава проф. др Снежана Смедеревац.

Тренутно је преко 2.000 близанаца укључено у регистар Центра за бихејвиорална истраживања. Број се свакодневно повећава, а сви који желе да се пријаве, све потребне податке могу наћи на сајту www.blizanci.rs.