Оптимизам – синоним за дуговечност

Иако на сам оптимизам могу утицати друштвени фактори као што су раса и етничка припадност, ово истраживање сугерише да су предности оптимизма универзалне, указала је Хајами Кога, докторанткиња на Одсеку за друштвене и бихевиоралне науке на Харварду и главна ауторка студије. „Претходна истраживања била су усмерена превасходно на негативне факторе и на то како они повећавају ризик од оболевања и преране смрти. Наши налази показују да је корисно фокусирати се на позитивне психолошке факторе – као што је оптимизам – и да то може бити нов начин за промовисање дуговечности и здравог старења широм света."

У претходној студији истраживачи су утврдили да је оптимизам повезан са дужим животним веком и чак изузетном дуговечности – под којом су подразумевали живот после 85. године. Пошто су у претходној студији посматрали углавном белу популацију, Кога и њене колеге су проширили групу учесника како би укључили жене из различитих расних и етничких група. Према речима те научнице, укључивање других група у истраживање важно је за јавно здравље. Наиме, те групе имају вишу стопу морталитета од беле популације, а потребно је више истраживања да би се с тим у вези унапредила здравствена политика.

За ову студију, истраживачи су анализирали податке и одговоре 159.255 учесница Иницијативе за здравље жена у САД. Реч је о женама у постменопаузи које су у периоду од 1993. до 1998. године имале између 50 и 79 година, а праћене су до 26 година.

Показало се да ће 25 одсто најоптимистичнијих учесница вероватно имати 5,4 одсто дужи животни век и 10 одсто више вероватноће за живот дужи од 90 година, у односу на 25 одсто учесница које су показале најмање оптимизма. Такође, истраживачи нису пронашли никакву повезаност између оптимизма и расне и етничке припадности, што је потврђено и након што су у обзир узети демографија, хронична стања и депресија. Показало се да фактори животног стила, као што су редовно вежбање и здрава исхрана, немају тако велику улогу када је реч о повезаности оптимизма и животног века (представљају мање од четвртине свих фактора), што указује да неки други чиниоци имају већи значај.

Кога је рекла да би резултати студије могли да преобликују то како људи гледају на одлуке које утичу на здравље.

„Склони смо да се фокусирамо на то како негативни фактори утичу на наше здравље", рекла је Кога. „А такође је важно да размишљамо о могућим позитивним чиниоцима, као што је оптимизам, који може бити од користи за наше здравље, посебно што видимо да по том питању нема разлике међу расним и етничким групама."