Геном нам је подједнако и аутохтони и словенски, разлике међу балканским народима не постоје

Молекуларни маркери сугеришу да је миграција Словена на Балкан могла да дође са територија данашње Пољске и Украјине. Више о овим истраживањима говоре нам проф. др Карлес Лалуеза Фокс, професор на Институту за еволуциону биологију у Барселони и директор Природњачког музеја у Барселони, и проф. др Миодраг Грбић, са Универзитета Вестерн Онтарио и гостујући професор Биолошког факултета у Београду.

„Проучавајући генетски континуитет од бронзаног преко гвозденог доба па све до Римске империје, али и каснијих векова, утврдили смо да до краја пропасти Рима нисмо имали словенског генома, али смо међутим имали компоненту аутохтоног балканског генома, од популације која је насељавала ове пределе“, каже др Миодраг Грбић.

Занимљиво је да писани језик тих аутохтоних група није постојао, па их због тога, како каже, можемо генерички звати аутохтоно балканско становништво.

„Како су се звали и којим језиком су говорили остаје да се утврди“, додаје Грбић.

Проф. др Карлес Лалуеза Фокс објашњава да је за истраживање прикупљено више од 200 узорака широм Балкана, из Хрватске, Северне Македоније, Албаније, Грчке. Из Србије је у испитивању коришћено и 100 узорака из Виминацијума.

„То нам је омогућило да створимо општу слику популације на Балкану у последњих 3.000 година. Било је много изненађења. Примера ради, у Виминацијуму смо нашли особу која је тамо сахрањена, а потицала је из источне Африке. Сад радимо да утврдимо његово порекло. Ради се о мушкарцу из подсахарске Африке што је било далеко ван граница Римског царства“, каже Фокс.

Уз помоћ генетике, како каже, могу да се провере постојећи и добију нови мултидисциплинарни налази – могу да се истраже гробови људи који су сахрањени богато и оних који су сахрањени без ичега, можемо да упоредимо порекло људи високог статуса и много других информација.

Генетичари у сарадњи са научницима других дисциплина могу да помогну у схватању настанка савремених нација.

Шта су Словени донели

Лалуеза Фокс наводи да су истраживању имали мање узорака Словена из тог периода, али је очигледно да постоји промена у пореклу која долази преко постојећег слоја. Нешто слично као торта, сликовито објашњава.

„Када погледамо словенске узорке видимо повећање афинитета према северној и централној Европи, што значи да свакако постоји долазак људи који су донели порекло тог региона. Још увек не можемо тачно да одредимо место са ког су дошли“, каже Лалуеза Фокс.

Утицај Словена може се детектовати на читавом Балкану, од чега најмање у Грчкој, али је јасно да је то нешто што прожима читав регион.

Професор Грбић објашњава да су удели аутохтоног и словенског у нашим геномима подједнаки, око 50 одсто сваки.

„То је занимљиво јер је у студији била укључена и модерна српска популација. Прикупљен је репрезентативни узорак са свих подручја где српска популација живи и онда смо могли да упоредимо какво је стање модерне српске популације у односу на генетску историју записану у ДНК“, истиче Грбић.

Занимљиво је да генетске разлике између народа бивше Југославије – Срба, Хрвата, Босанаца, Црногораца, Македонаца – практично не постоје.