Астероиди као извор ресурса у будућности

Тим стручњака и студената са доцентима др Бојаном Новаковићем и др Душаном Марчетом на челу, радиће на развоју иновативне методе за одређивање физичких карактеристика астероида и њихове термалне инерције користећи само податке о њиховом кретању. Због тога што се налазе на малој удаљености од Земље, ти објекти из свемира сматрају се извором ресурса у будућности, на чему већ увелико раде научници широм света.

„У свемирском контексту, астероиди блиски Земљи су једни од најближих суседа наше планете, који се често налазе на растојањима мањим од удаљености Месеца. Ова чињеница их чини веома значајним за човечанство, и то из више аспеката. Они крију непроцењиво значајне информације о настанку нашег Сунчевог система и његовој еволуцији, па представљају неки вид светог грала за научнике", истиче др Новаковић.

Тајанственост астероида

Те стеновите громаде које се „шуњају" око нас величине су од неколико метара до пар десетина километара. До данас је откривено око 30 хиљада таквих објеката, а процене кажу да оних већих од 50 метара има неколико стотина хиљада. Број познатих астероида блиских Земљи, међутим, брзо расте у последње време, а очекује се да нови аутоматизовани прегледи неба још више убрзају тај процес.
„Главни проблем је што за огромну већину тих објеката знамо само како се крећу и можда имамо неку процену њихове величине. То, међутим, није довољно ни из научног аспекта, нити за припрему мисије за скретање потенцијално опасних објеката. Потребно је да знамо много више о њима, при чему су информације о њиховим физичко-хемијским особинама од посебног значаја. Ти подаци познати су тек за веома мали број астероида блиских Земљи, због чега је сваки нови податак од великог значаја", објашњава вођа тима пројекта др Бојан Новаковић.

Иновација у свету астрономије у Србији

Тим са Катедре за астрономију смислио је другачији приступ који не захтева посебну инфраструктуру, инсталацију нових телескопа на сателитима у орбити и скупу опрему, што је иначе тренд у свету када је реч о добијању више информација о физичким особинама астероида. Садашњим методама за анализу астероида научници могу поуздано одредити неке од њихових особина само из таквих посматрања. „Управо у томе је главна иновативност методе коју смо предложили - она користи посредне информације које се добијају земаљским телескопима. Вероватно је због тога наш пројекат изабран као један од два која су добила средства на овом конкурсу. Било је пријављено укупно 39 пројеката, од којих већина од стране научника са најпрестижнијих научних институција и универзитета", истиче др Новаковић.

Њихов пројекат се заснива на подацима прикупљеним земаљским телескопима, тј. такозваним астрометријским посматрањима - која су најдоступнија када су астероиди у питању. Та посматрања служе за одређивање положаја астероида и омогућују одређивање путање астероида. Путање астероида зависе не само од гравитационих већ и од неких негравитационих ефеката. Један од таквих механизама јесте ефекат Јарковског, који има централну улогу у методи коју наш тим развија. Уобичајен приступ јесте да се моделирају физичке особине астероида и на основу њих процени ефекат Јарковског. Иновативан приступ наших научника иде у обрнутом смеру - они желе да за објекте за које се ефекат Јарковског може измерити, одреде неке њихове физичке карактеристике.

„Једну посебно занимљиву групу астероида представљају они са густином од само 500-600 килограма по метру кубном. Како је та густина скоро два пута мања од густине воде, ово заправо није густина материјала од којих се ти астероиди састоје, већ је последица чињенице да је унутрашњост тих астероида у бројним шупљинама. Тај празан простор унутар астероида смањује пренос топлоте, што опет утиче на ефекат Јарковског, па би наша анализа могла да открије још ових необичних објеката и да доприносе њиховом бољем разумевању. Разумевање ових шупљикавих астероида је од посебног значаја и у контексту њиховог потенцијалног скретања са пута према нашој планети, јер није сасвим јасно како би такви астероиди реаговали на тренутно доступне методе за њихово скретање са курса", објашњава др Новаковић.

Планира се да један од резултата овог пројекта буде и софтвер који би други истраживачки тимови могли да користе у сличне сврхе. Наш тим очекује вишеструки значај ове методе, како за научнике који се баве проучавањем Сунчевог система тако и за планирање будућих мисија до астероида, као и заштиту наше планете од судара са неким од претећих објеката.