Да ли знате шта је Ердешов број?

Сам Ердеш има број 0, његови најближи сарадници број 1, сарадници његових сарадника број 2 итд. Постоје процене да 90 одсто активних математичара на свету има Ердешов број мањи од 8. Неочекивано, почасни власници овог броја су и једнан двогодишњак, бејзбол играч и Мет Дејмон, који је глумио у филму „Добри Вил Хантинг".

Двогодишњак је Ердешов број 4 добио тако што је 1976. тестирао + и - на рачунару, бејзбол играч има Ердешов број 1 јер су обојица потписали исту бејзбол лопту (то је било мудро од бејзбол играча, јер свако ко потпише исту ствар са Ердешом добија број 1). Мет Дејмон је добио број 3 јер је за потребе филма сарађивао са математичарем Даном Клајтманом, који има број 2. 

Међутим, пре него што је Ердеш постао тако плодан математичар, и он је био само дете, мада мало необично дете. Рођен је 26. марта 1913. у Будимпешти, само неколико дана после смрти сестара које су имале три и пет година када су настрадале од шарлаха. Отац и мајка су због тога много водили рачуна о њему, а како су обоје били наставници математике, налазио се на „извору знања". Био је чудо од детета: са три године знао је да сабира, а са четири је знао да године претвара у секунде.

Са 29 година је докторирао математику и кренуо у несвакидашњу авантуру: све ствари је носио у једном коферу, путовао је од једне математичке институције до друге, и тако живео до краја живота. На тај начин је стекао више од материјалног богатства - стекао је много пријатеља и усавршавао своје идеје размењујући их са другима. Знао је да се у пола ноћи појави на прагу неког математичара и каже „мој мозак је отворен". Затим би остао код њега у гостима све док не би завршили научни рад.Тако је било све до септембра 1996, када је умро од срчаног удара у Пољској, на конференцији. Епитаф на гробу гласи: „Коначно сам престао да будем глупљи". Многи су га сматрали ексцентриком, а он је све новчане награде и зараде давао у добротворне сврхе и онима којима је било потребно. Водио је математичко-номадски живот ширећи знање, делећи га несебично у области комбинаторике, теорије бројева, класичне анализе, теорије скупова, теорије вероватноће и свега што му се чинило занимљивим. За њега је математика била као продавница слаткиша гладном детету.