Зашто смо сви постали тако заборавни

Тридесетдвогодишњи професор Грант Шилдс, који се бави проучавањем памћења, држао је предавање студентима о томе како стрес делује на наше когнитивне способности. У једном тренутку је заблокирао, и није могао да се сети имена свог асистента, пише колумнисткиња Вол стрит џорнала Елизабет Берштајн.

Наравно, било му је непријатно, посебно када су се студенти насмејали јер је изговорио погрешно име. Ова привремена краткотрајна заборавност у последње време је све чешћа појава код све већег броја људи, без обзира на године, тврде стручњаци.

Не успева нам да се сетимо једноставних ствари, имена пријатеља или колеге кога дуго нисмо видели, речи које су нам иначе добро познате, па чак и обављања неких рутинских ствари које иначе радимо без размишљања.

Живимо у све бурнијим временима, после пандемије ковида враћамо се неким активностима и сналазимо се у још једном новом „нормалном“. Ратови, кризе, избеглице, несташице… све те промене троше нашу когнитивну енергију, чак и више него што смо тога свесни, тврде неуронаучници.

Зато и није чудно што не можемо да се сетимо шта смо јели за доручак.

Оптерећена „радна меморија“

„Наш мозак се тренутно понаша као рачунар са превише отворених прозора. То успорава нашу моћ да обрађујемо податке, а памћење је једно од подручја која су погођена овим проблемом“, наглашава Сара С. Медник, неуронаучник и професор когнитивне психологије на калифорнијском Универзитету Ирвин.

Хроничан и кумулативни стрес последњих година, посебно у периоду пандемије, узео је свој данак. Истраживање које спроводи др Грант Шилдс, професор на Универзитету у Арканзасу, показало је да људи под стресом имају проблема са памћењем. Стрес негативно утиче на нашу пажњу и сан, а то последично утиче и на памћење. Исто тако хронични стрес може да оштети мозак и изазове додатне проблеме са памћењем, напомиње др Шилдс.

Поред тога, море информација које долазе са свих страна "закрчује" наш мозак. Веома тешко одржавамо пажњу јер непрестано листамо по телефону, а истовремено радимо и друге ствари, а то нам, тврде неуронаучници, отежава да дуготрајно забележимо конкретна сећања. Јако је тешко присетити се нечега без контекста, а у ту категорију, на пример, спадају и имена сарадника који са нама разговарају уживо, а не преко Зума.

У све то се умешала и једнолична свакодневица током пандемије. Како да се сетимо одређеног догађаја када нам је сваки дан исти?

„Нови догађаји погодују нашем памћењу. Када се сва наша искуства стопе у једно, тешко нам је да се присетимо појединачних тренутака“, наводи професор психологије на Универзитету Вашингтон, когнитивни неуронаучник, Захарија Ријах, у изјави за Вол стрит џорнал.

Постоји начин да поправимо памћење

С годинама, памћење нам постаје лошије, али с обзиром на то да људи когнитивно друкчије старе, научници не знају када то тачно почиње.

Неке студије показују да је памћење најбоље код људи у двадесетим годинама и да после тога почиње систематски да опада, док нека друга истраживања показују да највећи пад почиње око шездесете.

Ако сте забринути за своје памћење, требало би да посетите лекара, посебно ако и други примећују вашу заборавност.

Поред тога, стручњаци дају и савете шта да урадимо како бисмо поправили памћење.

Не форсирајте

Ако се трудите да се нечега сетите, то је контрапродуктивно, кажу стручњаци. То нас фрустрира, а та фрустрација емоционалном делу мозга дозвољава да преузме доминацију над деловима који су задужени за памћење, истиче Џенифер Килкас, клинички психолог и професор психијатрије на Медицинској школи Универзитета Јејл.

Дајте себи времена, дубоко удахните, смирите мисли и покушајте касније.

Престаните са мултитаскингом

Тешко је да се сетимо или запамтимо било шта ако обављамо више ствари одједном, напомиње др Килкас. Склоните телефон и већ то ће вам помоћи да контролишете претерани доток информација. Покушајте да радите једну по једну ствар. Обратите пажњу на мале ствари које одрађујете по аутоматизму, као што је, на пример, прање зуба.

„Кад вежбате одржавање пажње у тренуцима које не сматрате битним, постаће вам много лакше у тренуцима који су битни“, истиче др Килкас.

Опустите мозак

Ово ће ојачати фронтални режањ који је укључен и код памћења и код присећања, али и код регулације стреса, наводи др Медник. Она препоручује свакодневне вежбе медитације, јогу или једноставно контролу дисања, бар десет минута дневно.

Прошетајте по природи. Повежите се са људима које волите, дуго разговарајте, загрлите неког, водите љубав... Интимност смањује стрес јер се осећамо сигурно и збринуто, каже др Медник.

Наспавајте се јер то чисти наш ум од штетних ствари које нам блокирају менталне процесе.

Будите присутни

Будите потпуно присутни и пажљиво слушајте када разговарате с људима. То ће вам помоћи да се боље присетите онога што сте желели да кажете јер вам ум неће бити растрзан и презапослен, па ћете се и лакше сетити шта је изречено.

Зато, склоните телефон, искључите ТВ и обратите пажњу на оно што вам људи говоре, немојте само да чекате свој ред да проговорите.

„Сваком разговору треба приступити с намером. Ако немамо дубоку повезаност, како уопште можемо да очекујемо да ћемо се присетити шта се догодило?“, закључује др Џенин Тарнер, професорка комуникологије на Универзитету Џорџтаун.