Српски научник у Америци ради на најмоћнијем квантном рачунару

Рад квантних рачунара заснива се на законима квантне физике и феномену у физици познатом као суперпозиција. Тренутно се издвајају четири система рада.

„Први су јони, то су атоми са набојем. Они могу лако да се ухвате и ласерима да се манипулирају. Други систем су суперпроводници, трећа метода су неутрални атоми, које смо ми овде развили на Харварду и МИТ-у. И онда један други прилаз је да се рачуна само са светлошћу, са фотонима“, објашњава проф. др Владан Вулетић, атомски физичар, МИТ.

У нашој земљи се прате светски трендови у области квантне информатике али, само на теоријском нивоу.

„Теоријски ми већ држимо корак са светским трендовима и на Физичком факултету и на нашим институтима и на Електротехничком факултету дуги низ година на теоријском нову пратимо квантну информатику.Што се тиче производње хардвера мислим да смо ту далеко“, наводи проф. др Владимир Арсоски, Електротехнички факултет у Београду.

У овом тренутку научници трагају за начином којим би одредили помоћу којег од четири позната система може да се контролише највише квантних битова и како заштитити квантну информацију од нестајања.

„Мислим да ћемо на следећих годину дана или две видети први експеримент који показује да можемо да заштитимо квантну информацију заувек, иако стално постоји декохеренција која стално покушава да уништи ту информацију“, каже Владан Вулетић.

Широка примена квантних рачунара би, захваљујући паралелној обради информација, израчунавала за пар сати оно за шта је обичном рачунару потребно и милијарду година.