Наука на прагу решавања Хокинговог информационог парадокса црне рупе

Професор Ксавијер Калмет са Универзитета у Сасексу каже да је његов тим, након десетогодишњих напора математичког решавања, направио велики напредак прошле године због ког верују да су можда коначно решили проблем.

„Уопштено је у научној заједници подразумевано да ће решавање овог парадокса захтевати велику промену парадигме у физици, што би подразумевало и потенцијалну реформулацију или квантне механике или опште теорије релативности. Оно до чега смо ми дошли показује да то није потребно“, наводи Калмет.

Хокингов парадокс се своди на то да по законима квантне физике физичка информација не може да нестане, али је генијални британски научник поставио питање веродостојности тога јер било који објекат који уђе у црну рупу суштински нестаје и све информације са њим престају да постоје.

Међутим, то крши суштинске претпоставке и класичне и квантне физике о термодинамичком стању система, по ком стање система у једном тренутку треба да детерминише његову вредност у било којој даљој временској тачки.

Парадокс је деценијама збуњивао научну заједницу, која је понудила бројне предлоге за његово решење, али је већина њих захтевала промену закона квантне механике или Ајнштајнове опште теорије релативности два стуба модерне физике.

Насупрот томе, теорема „квантне власи“ тврди да решава парадокс и помоћу математичке формуле помирујући општу теорију релативности и квантну механику.

Теорема „квантних власи“

Име је извучено на основу претпоставке у класичној физици да црне рупе могу да се сагледају као веома једноставни објекти, које дефинишу само њихова маса и брзина ротације.

Претпоставка простих „ћелавих“ црних рупа добила је 70-их година научни надимак „ћосава теорема“.

Калмет и његови сарадници пошли су од претпоставке да су црне рупе сложеније, односно „длакавије“. Док се материја урушава у црној рупи, она оставља благи отисак у њеном гравитационом пољу.

Тај отисак назвали су „квантна влас“. Њиме би био омогућен механизам кроз који би информација била сачувана током урушавања црне рупе.

По овој теореми, две црне рупе идентичне масе и радијуса, али различите интерне композиције, имале би суптилне разлике у својим гравитационим пољима.

„Наше решење не захтева спекулисање. Уместо тога показује да две теорије могу да се користе у прављењу конзистентних прорачуна о црним рупама и објасне како се информације чувају без потребе радикалних промена у физици“, истакао је Калмет.