Од центра Земље до електричне мреже – геотермална енергија

Током 2020. године, Компанија „Кваис“ привукла је озбиљну пажњу својом идејом да „зарони“ дубље у Земљину кору. Визија компаније која жели да се приближи језгру Земље је комбиновање конвенционалних метода бушења и нове технологије која би једног дана могла да омогући нуклеарну фузију.

Геотермална енергија је постала заборављени обновљиви извор. Пошто соларна енергија и ветар све више доминирају тржиштем зелене енергије, напори да се искористи огроман резервоар топлоте дубоко испод наших ногу није неостварив.

Упркос томе што је савршено добар извор чисте, непрекидне, неограничене снаге, постоји врло мало места где се вруће стене погодне за вађење геотермалне енергије налазе близу површине.

Компанија „Кваис“ има за циљ да то промени развојем технологије, тако што ће бушити дубље, а то су велики инжењерски подвизи. До сада се бушило до дубине од 2,3 километра.

„Да би смо копали дубље, морали бисмо да пронађемо начине да самељемо материјал стиснутих стена километрима у дубину, а затим да га вратимо на површину. Алати за копање би такође морали да буду у стању да мељу стене на температурама већим од 180 степени Целзијуса. Потребно је користити и специјалне бургије“, навели су из компаније.

На основу истраживања нуклеарне фузије, компанија предлаже да се користе милиметарски таласи електромагнетног зрачења, који топе атоме.

Уређаји који се називају жиротрони могу ефикасно да избацују континуиране снопове електромагнетног зрачења тако што „потресају“ електроне великом брзином унутар моћних магнетних поља.

Прикључујући жиротрон мегаватне снаге на најновије алате за сечење, компанија очекује да ће моћи да пробије пут кроз најтврђи, најтоплији камен, око 20 километара дубине за неколико месеци.

На овим дубинама, топлота околног камена може да достигне температуру од око 500 степени Целзијуса – довољно да се свака течна вода која се пумпа доле претвори у суперкритично гасовито стање које је савршено за производњу електричне енергије.

Користећи своје изворно и инвестиционо финансирање, „Кваис“ предвиђа да ће имати уређаје који се могу применити на терену а који обезбеђују рад са доказом концепта у наредне две године. Ако све прође како треба, могао би имати функционалан систем за производњу енергије до 2026. године.

До 2028. године, компанија се нада да ће моћи да преузме старе електране на угаљ, претварајући их у објекте на пару.

То је стара технологија, а опет тако нова, да ћемо сигурно имати много питања о томе како и да ли ће икада успети.

Чак и без ове технологије, отприлике 8,3 одсто светске енергије могло би да потиче из геотермалног извора, снабдевајући око 17 одсто светске популације. Близу 40 земаља могло би да се ослони на геотермалну енергију.

Тренутно, мање од пола процента светске електричне енергије обезбеђује топлота испод наших ногу. Да би остала на правом путу за нето нулту емисију до 2050. године, геотермална енергија би требало да расте за око 13 процената сваке године. Тренутно, његова експанзија је само делић тога.

То оставља много простора за раст, чак и ако не нађемо начин да проширимо домет. Остаје да се види да ли ће компаније попут „Кваиса“ помоћи да се појача интересовање за овог аутсајдера.

Оно што је сигурно – време за смањење емисија и ограничавање глобалног загревања на нешто мање катастрофално брзо се смањује. Дошли смо до дна, можда је време да копамо мало дубље.