Како традиционални начин производње хране доприноси одрживом развоју

У том смислу, гастрономија, као наука која обухвата широк спектар дисциплина, представља основно културно наслеђе сваког народа. Ова идеја је до сада заживела у више од 160 земаља.

„Данас, у време транзиција које се неминовно одвијају и у пољопривреди, став покрета Slow Food је да свака промена парадигме треба да се заснива пре свега на очувању биодиверзитета, на еколошкој пољопривреди и правичним друштвеним односима, а да притом технолошке иновације прате и подржавају развој малих локалних пољопривредних заједница", каже Мирјана Остојић из конвивијума Slow Food Дорћол, и додаје: „Скорашњи подаци показују да иако је више од 80 одсто пољопривредних газдинстава породичне структуре, она заузимају тек око 15 одсто укупног пољопривредног земљишта на свету. И поред тога, породична пољопривредна газдинства су у стању да успешно и на одржив начин користе природне ресурсе уз примену традиционалних метода као што је поступак регенерације тла или циркуларна пољопривреда, при чему је такозвани отпад у потпуности искоришћен."

Осим тога, храна која се на тај начин производи, садржи искључиво хранљиве материје, богата је минералима, витаминима, влакнима и лишена је вештачких хемијских састојака. Да би таквих производа било више, потребно је пре свега да код потрошача постоји свест о вредности такве хране како би били мотивисани да подрже њену производњу.

Мирјана Остојић за наш портал наводи да су таква пољопривредна газдинства потенцијални потрошачи отпада из малих занатских прехрамбених радионица, међу којима су и пиваре. Осим за исхрану животиња, отпад од пива се у последње време користи и за производњу еколошке амбалаже, али и јестивих шољица за кафу и кашичица.

Покрет Slow Food већ годинама у целом свету води кампање искоришћавања отпада (zero waste). Отпад биљног порекла има вишеструку примену: за припремање компоста, као енергент, за исхрану животиња, за исхрану риба у аквакултурама (slow fish), за производњу еколошких употребних предмета, за бојење природних тканина (slowfashion) итд.

„И код нас се, додуше превише споро, развија мрежа преко које се повезују произвођачи прехрамбеног отпада са крајњим корисницима. Потребна је ипак интензивнија популаризација ове теме како би се одомаћила код што шире публике. Таква сировина пружа велике могућности младим креативним особама, које знају на који начин да примене своје вештине у овом домену", истиче Мирјана.

Заједништво и солидарност су ипак најзначајнији покретачи иницијатива које су усмерене према одрживом развоју: мрежа солидарне куповине, радионице тзв. споре хране и кампање, сакупљање фондова (crowdfunding), развој одрживог туризма итд. Јер добри међуљудски односи су покретачка снага за реализацију креативних идеја.