Проблеми психологије

Током свог развоја, наука је наилазила на проблеме – поједини су се тицали самог функционисања одређене научне области.

Психологија се средином 20. века суочила са проблемом: како да – у тренутку када се развија све више егзактних наука – своје резултате егзактно представи и валоризује, попут математичких једначина.

Трагало се за статистичким обрасцем који би био задовољавајући. Изражавање резултата и достигнућа у психологији на основу статистичких образаца било је, заправо, превелико бреме. С друге стране, утицај математичких израза бивао је све већи, па се кренуло у том правцу.

Психолози, писци, издавачи усагласили су се око једног израза, а то је – „статистички значајно". У то су урачунали само један број из експерименталних истраживања – а то је П вредност (енгл. probability value). Идеја је прихваћена и ускоро су истраживачи представљали радове који су били статистички значајни. И, нажалост, настављено је са објављивањем само оних чланака који су имали ту потврду.

То је мотивисало уредника и издавача Џефрија Лофтуса са Универзитета у Вашингтону да у периоду од 1993. до 1997. године да подстрек младим психолозима и усмери их на објављивање научних радова који немају само статистичку основу.

Према његовим речима, „статистички значајно" указује само на то шта, на пример, свет није, али не и – шта свет јесте. У свему томе не открива се суштина.

Управо то свођење свих наука на математички језик и свођење свих резултата на формуле, јесте оно због чега су филозофи и бројни научници, пре свега друштвених наука, указивали да уколико наука иде само математичким путем – не иде у добром правцу.

Сва дешавања, збивања и осећања не можемо изразити формулама. То је суштина и научна чињеница.