Читај ми!

Због чега су људи све виши

Холанђани и Летонке највиши су на планети, а за пораст висине људи у претходних 100 година заслужни су пре свега квалитетнија исхрана, боља хигијена и здравствена заштита.

На истраживању спроведеном у сарадњи са Светском здравственом организацијом радило је око 800 стручњака широм света, који су закључили да су подаци о висини значајан показатељ квалитета исхране и здравствене заштите, што је тесно повезано са укупним економским развојем земље, али и да генетика ту такође игра значајну улогу.

„Постоје две врсте особина што се генетике тиче. Квалитативне и квантитативне, односно оне које су мерљиве. Њих одређује више гена, али и фактори спољашње средине. Од спољашњих фактора најзначајнији су исхрана, хигијена, али и болести од најранијег детињства“, објашњава генетичарка проф. др Гордана Шурлан.

За Холанђане већ дуго година важи да су највиши на свету, што је посебно чудно имајући у виду да су људи у равничарским крајевима нижег раста у поређењу са онима из планинских, попут Црногораца и уопште динарског типа.

Физичка активност и спорт свакако ће помоћи у правилном телесном развоју.

„Играње кошарке помоћи ће да порастете, али није пресудно за то. Ево вам пример Зорана Моке Славнића, који није био много висок у поређењу са другим кошаркашима. То је зато што није имао гене који су могли да испоље“, наводи Шурланова.

Исхрана такође игра важну улогу, али и то да деца не живе у стресним срединама.

Социо-економски фактори

У посматраном периоду највише су порасле Јужнокорејке, чак 20 центиметара, а међу мушкарцима Иранци, који су просечно постали виши за 16,5 центиметара.

Гордана Шурлан такође наводи и још једну важну особину код висине, а то је да су високи мушкарци пожељнији, па се њихови гени лакше настављају.

Ипак, код таквих наглих промена, Шурланова каже да социо-економски аспекти играју важну улогу. Људи данас у тим земљама много боље живе, имају бољу здравстветну заштиту и под мањим су стресом него што је то почетком века био случај.

Колико је начин живота важан показују и подаци за Американце, који су са 3. и 4. позиције 1914. године пали на 37. и 42. место. Гошћа Јутарњег програма објашњава да се ту види колико лоша исхрана (брза храна, односно „џанк фуд“) и мања физичка активност утичу на раст и развој.

 

број коментара 0 Пошаљи коментар