Ослобођење Београда у Првом светском рату прослављено је десет година касније

Какав владар, такав спектакл. Одувек и свуда. Код нас се тај тренд посебно развија после успостављања аутономије Кнежевине Србије, тридесетих година 19. века. Тада се као утицај са запада јавља потреба за краткотрајним јавним манифестацијама, такозваним, ефемерним спектаклима, којима се славе владари и њихове идеје.

„Неки од првих података које имамо је да је новембра 1835. године по повратку из Цариграда, Кнеза Милоша у Пожарвцу сачекао славолук на коме је са једне стране приказан Марс, римски бог рата, а са друге стране Минерва богиња мудрости“, наводи историчар Немања Калезић.

Једна од највећих јавних манифестација модерне Србије организована је 1865. у Топчидеру поводом обележавања 50 година од Таковског устанка. У центру грандиозне прославе са много цвећа, великим кулисама и павиљонима најзначјнији је био огорман славолук.

„Који је радио сликар Стеван Тодоровић, а саму изведбу је урадила италијанска породица Де Андрије који су живели у Београду као декоратери“, додаје историчар.

Тријумфалне капије и славолуци, део су римског наслеђа и прављењи су у част великих војсковођа и победа. Свечаном манифестацијом и низом од преко 10 оваквих грађевина, направљаних претежно од храстовине, јер се веровало да има посебну моћ, дочекана је српска војска после победе у Балканским ратовима.

Сваки славолук имао је посебан натпис, а први испод које је продефиловао престолонаследник Александар Карађорђевић са Првом армијом, био је на Славији.

„И ту код прве тријумфалне капије чекао га је председник београдске општине Љуба Давидовић, заједно са Вјводом Путником. Том приликом се Александру предаје почасна сабља као дар Града Београдана којој је писало нашем јуначком престолонаследнику“, каже Калезић.

„У том рату, пре свега из династичких разлога, на челу Прве армије, која је била на главном правцу спских операција, био је постављен престолонаследник Александар и на тај начин требало ојачати његов култ као будућег владара и стварати култ владара победника“, објашњава др Александар Животић, професор Филозофског факултета у Београду.

Војска је кроз славолуке дефиловала од Шумадијске улице, данашњег Булевара ослобођења, преко Славије, па Немањином улицом, Карађорђевом до Калемегдана, где је било такође свечано, али само за оне с улазницама. Да би се наставила Кнез Михаиловом и спустила до Теразија.

„На теразијама поред три тријумфалне капије било је такође и оружје заплењено од Турака и Бугара. Неки чак кажу, поређано у облику пирамиде, али се то вероватно односи на пешадијско оружје. Била је такође и једна макета брода која је требала да представља операције српске војске у Балканском рату на Албанској обали“, објашњава Калезић.

Није било времена да се прослави ослобођење Београда

После четири године ратовања, 1. новембра 1918. године ослобођен је Београд. Огроман разлог за славље и свечану манифестацију са славолуцима. Међутим тога није било.

„Из простог разлога зато што се није радило о повратку из рата, као што је до тада било, већ после постигнутог примирја, у овом случају долазак војске у Београд се десио током самих војих операција“, напомиње професор Животић.

„Ма колико се знало да ће рат бити завршен, представници београдске општине немају времена нити могућности, пошто су немачке трупе и даље присутне у граду, да организују велелепни дочек. Постојао је разглас преко кога су поручивали да се добро односе према немачким трупама које су баквално 12 сати раније напустиле град“, наглашава Немања Калезић.

Одушевљено, али малобројно становништвао спонтано се окупило и китило засатавама, цвећем, и по традицији, пешкирима, војнике који су прошли кроз разрушени и опустошени град.

„Један град за који се процењује да је почетком Првог светског рата имао 90 хиљада становника, дочекао је крај, процењује се, са свега 10 хиљада становника. С обзиром на то да се радило о граду који је прве две ратне године био на првох линији фронта, многи су град принудно напустили још тада“, подсећа професор Животић.

Десет година касније, 1928. године, на дан пробоја Солунског фронта све је надокнађено. О том спектаклу са свечаном дефилеом војске и огромним реквизитама дуго се причало.

Али нису се само победе и јубилеји обележавали грандиозно и са посебном декорацијом. Са истим циљем организована су и крунисања, венчања па и погребне церемоније. О томе сведочи ретка фотографија необичне инсталације у облику пирамиде која до тада није никада виђена, а направљена је за сахарану Краља Петра 1921. године.

„Између осталог, на Теразијама је организована такозвана људска пирамида, то јест чланови соколског удружења су се пели једни другима на рамена и на тај начин направили специфичну људску пирамиду“, објашњава историчар.

Био је то начин да се ода почаст преминулом краљу, али и прва прилика да се прикаже моћ новонастале државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.