Астрономи пронашли наговештаје прве планете налик Земљи изван наше галаксије

Могући сигнал планете који је открио Насин рендгенски телескоп "Chandra X-Ray" налази се у спиралној галаксији Месје 51 која се налази на око 28 милиона светлосних година од Млечног пута.

Овај нови резултат је заснован на посматрању транзита, када пролазак планете испред звезде блокира део светлости звезде и даје карактеристичан пад сјаја који се може открити телескопима. Ова техника је већ коришћена за проналажење хиљада егзопланета.

Др Розен ди Стефано и њене колеге тражили су карактеристична одступања у сјају рендгенских зрака добијених од одређеног типа објеката код којих је то уочљивије.

Ови објекти обично садрже неутронску звезду или црну рупу која одвлачи гас од оближњег сунца, то јест звезде. Ситније и крупније небеске честице и други материјал у близини неутронске звезде или црне рупе постају прегрејани и емитују сјај на таласним дужинама рендгенских зрака.

Пошто је област која производи тако светле рендгенске зраке мали, планета која пролази испред њега могла би да блокира већину или све рендгенске зраке, што олакшава уочавање транзита.

Чланови тима су користили ову технику ​​да открију кандидата за егзопланету у бинарном систему званом М51-УЛС-1.

„Метода коју смо развили и применили је једина тренутно применљива метода за откривање планетарних система у другим галаксијама", рекла је за Би-Би-Си њуз др Ди Стефано из Центра Харвард-Смитсонијан, одсека за астрофизику при Универзитету Кембриџ, у САД.

„То је јединствена метода, посебно прилагођена за проналажење планета око рендгенских бинарних система на било којој удаљености са које можемо измерити светлосну криву", објаснила је др Ди Стефано.

Будући лов на планете

Овај бинарни систем садржи црну рупу или неутронску звезду која кружи око своје звезде чија је маса око 20 пута већа од Сунчеве. Неутронска звезда је тек језгро онога што је некада била масивна звезда.

Транзит је трајао око три сата, током којих се рендгенска емисија смањила на нулу. На основу ових и других информација, астрономи процењују да би планета која је кандидат за егзопланету била приближно величине Сатурна и да кружи око неутронске звезде или црне рупе на око два пута већој удаљености од оне на којој је Сатурн од Сунца.

Др Ди Стефано истиче да технике које су биле тако успешне за проналажење егзопланета у Млечном путу нису тако прецизне када се примењују на друге галаксије. То је делимично због тога што велике удаљености смањују количину светлости која допире до телескопа, а такође и због тога што су многи објекти скучени у малом простору (гледано са Земље), што отежава да се разазнају појединачне звезде.

Када је реч о рендгенским зрацима, наводи Ди Стефано, „можда постоји тек неколико десетина извора распрострањених по целој галаксији, тако да можемо да их раздвојимо. Осим тога, подскуп ових је толико сјајан да можемо измерити њихове светлосне криве".

„Коначно, огромна емисија рендгенских зрака долази из мале области која може бити значајно или (као у нашем случају) потпуно блокирана планетом која је пролази", истаклаје др Ди Стефано.

Истраживачки тим признаје да је потребно више података да би се потврдило њихово тумачење.

Један од изазова је то што велика орбита планете-кандидата указује на то да она неће поново прелазити испред свог бинарног партнера око 70 година, што покушаје да се направи накнадно запажање у блиској будућности смањује на минимум.

Још једно могуће објашњење које су астрономи размотрили је да је затамњење изазвано облаком гаса и прашине који су прошли испред извора рендгенских зрака.

Међутим, сматрају да је то мало вероватно, јер се карактеристике догађаја не поклапају са својствима облака гаса.