Од црвених чизмица до неолитских пећи – нова открића на Витковачком пољу

Са индицијама да се на локалитету на ком је пронађена Вита налази праисторијско домаћинство, ове јесени почела су археолошка ископавања.

Највећа до сада откривена статуета винчанске културе Вита, пронађена у августу 2019. године, рестаурирана је и представљена у Александровцу.

Нова открића упућују на то да се ипак ради о комплексу неолитских пећи.

„Виде се остаци пода са јаком сусптрукцијом од керамичког материјала тако да нам је задатак да је реконструишемо у првобитном изгледу. Значи чистећи тај део око пећи, да ухватимо њену првобитну позицију и да дефинишемо њену првобитну намену", објашњава Аца Ђорђевић, археолог из Народног музеја у Београду.

Поред огњишта, пронађен је веома значајан археолошки материјал.

„Интересантни налази никад не мањкају, тако да смо пронашли још петнаестак фрагмената других великих фигурина чији су остали делови ко зна где, али и неколико интересантних. Једна од тих малих фигурина, нажалост без главе, иако је мала и висока свега шест центиметара, јако нам је интересантна. То је тип фигурине који до сада нисмо познавали која је бојена и црвеном и зеленом бојом", каже др Адам Црнобрња, археолог београдског Народног музеја и вођа пројекта.

Дороти, како су радно назвали фигурину због црвених чизмица према, првој процени, датира из 4800. године пре нове ере.

„Само се још једном потврдило колико је археолошки локалитет Витковачко поље важан и интересантан. Тај потенцијал је само потврђен тим сјајним налазом и заправо ми сада ширимо причу и добијамо шири контекст око тог налаза, односно добијамо сад конкретне целине и смештамо све у једну велику археолошку причу", изјавио је Марин Бугар, археолог из Народног музеја у Крушевцу.

А крај витковачке приче која је велика енигма за археологе, нетипична за винчанску културу,  још се не назире. Много је питања и даље без одговорâ које би требало да дају нека будућа истраживања и ископавања.