Европска ноћ истраживача нас позива да се „Озеленимо науком“

Знамо доста о историји Калемегдана, али не и о геолошкој историји – да је испод њега спруд који се пружа до Ташмајдана и који је доказ о постојању Панонског мора пре 16 милиона година. Тај спруд је законом заштићен прошле године.

„Оно што је интересантно је да у тим спрудовима јако пуно остатака живих организама. Могу да се виде остаци шкољака и пужева“, наводи проф. др Мери Ганић са Рударско-геолошког факултет и члан Српског геолошког друштва.

Након прикупљених података о биљкама и птицама урадиће се мапа биодиверзитета Калемегдана, а на основу добијених резултата осмишљавати даље деловање.

„Идеја нам је да преко различитих апликација препознамо које су то све биљке око нас. На тај начин можемо да задовољимо нашу радозналост, а и да помогнемо научној заједници“, напомиње Дуња Павловић биолог.

Овај крај Београда је станиште 200 врста птица.

„Ова радионица бележи биодиверзитет Београда, Калемегдана, углавном, због све већег утицаја људи природа се све више адаптира на градове тако да неке ретке врсте које су биле ретке за урбана станишта сада могу да се нађу. Људима бих препоручио да иду у природу и разгледају“, наводи Жарко Младеновић, мастер студент Биолошког факултета у Београду.

Идеја радионица је да се наука приближи грађанима, посебно младима, а ове године у фокусу су еколошке теме.

„Тако да смо се ми некако на том зеленом таласу уклопили и дошли да покажемо колико је заштита животне средине важна и колико зависи од“, наглашава Тања Адбађевић, координатор пројекта Ноћ истраживача.

Ко су заправо чистачи наших река? Да ли су нам шећери пријатељи или непријатељи? Како да направите свог мутанта? – само су нека од питања на која ће малишани заједно са научницима тражити одговоре.