Свежи докази о (не)постојању „Планете девет"

Истраживачи су објавили резултате шестогодишњег истраживања спољног Сунчевог система, познатог као Истраживање тамне енергије, користећи телескоп у Међуамеричкој опсерваторији Серо Тололо у чилеанским Андима.

Претрага је утврдила 815 транснептунских објеката, при чему је 461 објекат први пут пријављен у новом истраживачком раду.

Транснептунски објекти су важни јер њиховим испитивањем, анализом кретања и орбита, могу да се разоткрију гравитациони утицаји такозване Планете девет.

Прошлог месеца, други тим стручњака утврдио је могућу локацију „Планете девет“, за коју су навели да је удаљена око 76,5 милијарди миља од Сунца и да је по маси око десет пута већа  од Земље.

Истраживање тамне енергије је посматрачки пројекат на јужној хемисфери осмишљен за проучавање убрзања универзума, који је почео 2013. године.

Међународни напори имају за циљ мапирање стотина милиона галаксија, откривање хиљада супернових и проналажење образаца космичке структуре који откривају природу мистериозне тамне енергије, која убрзава ширење нашег свемира.

Астрономи користе изузетно осетљиву дигиталну камеру од 570 мегапиксела, "DECam", монтирану на телескоп Бланко у Чилеу.

Ново истраживање спровео је др Педро Бернардинели са Одељења за физику и астрономију Универзитета у Пенсилванији.

Нови истраживачки рад извештава и о космичким феноменима који су много ближе нашој „кући",  а то су транснептунски објекти, који се прате током шест последњих година.

„Важан детаљ је да, када осматрате небо, не видите само оно што тражите већ и друге ствари које се налазе у истој области, а које би могле бити ближе или даље од вашег одредишта", рекао је др Бернардинели.

„Дакле, видимо све, од авиона до астероида до транснептунских објеката, као и звезде и удаљене галаксије. Тако да можемо користити податке за проналажење других ствари", додао је.

Верује се да се ови објекти састоје од мешавине стена, аморфног угљеника, леда, воде, и метана. Сматрају се наслеђем процеса формирања Сунчевог система.

Теорију о „Планети девет“ су први пут дали стручњаци са Калифорнијског технолошког института 2014. године када су открили да се транснептунски објекти „понашају неуобичајено".

До данас, међутим, астрономи имају само теоретске доказе о постојању „Планете девет“.

На самој граници нашег Соларног система, изван Нептунове орбите, необичне појаве су забележене када је примећено да се неки космички објекти крећу другачије од свих осталих тела, без објашњења о узроку.

Једна од хипотеза је и та да наведено кретање изазива „Планета девет“, која је још „невиђена".

Неки експерти имају другачија објашњења, и верују да на кретање тих небеских тела уместо једног великог објекта може заправо да утиче комбинована гравитациона сила више малих објеката.

Алтернативна хипотеза је да не постоји једна џиновска планета, већ да је неравнотежа последица комбинованог гравитационог утицаја много мањих објеката.

Група истраживача је у мају 2020. навела да нова планета можда није ништа друго до – привид.

Они су сугерисали да се ради о „колективној гравитацији", пространом диску са леденим крхотинама сачињеним од милиона сићушних тела.