Све више људи у руци има додатну артерију, еволуција се наставља

Према тренутно забележеним трендовима додатни крвни суд у руци могао би постати уобичајен за само неколико генерација.

Артерија која привремено пролази кроз средину подлактице док је плод још у материци не губи се више тако често као некада, према сазнањима истраживача са аустралијског Универзитета у Аделаиди.

То значи да данас има више одраслих особа које имају додатни канал васкуларног ткива који пролази испод њиховог зглоба него у прошлости.

„Анатоми још од 18. века проучавају преваленцу ове артерије код одраслих и наша студија показује да се учесталост повећава“, наводи професор Теган Лукас.

„Преваленца је била око 10 процената код људи рођених средином 1880-их у поређењу са 30 процената код оних рођених крајем 20. века, тако да је то значајно повећање у прилично кратком временском периоду, када је у питању еволуција“, додаје професор.

Средња артерија се код свих људи формира прилично рано у развоју плода и транспортује крв кроз руке како би исхранила њихов све већи раст. Обично, око осме недеље се повлачи, преносећи овај задатак на два друга крвна суда – радијалну (коју осећамо када меримо пулс) и улнарну артерију.

Анатоми већ дуже време знају да до овог одумирања средње артерије не долази увек и не у истом периоду. У неким случајевима опстаје још додатних месец дана.

Дешава се да и после рођења и даље функционише, понекад прокрвљујући само подлактицу, а у неким случајевима и шаку.

Упоређујући податке о преваленци постојања овог крвног суда код људи који су живели у 19. веку и оних рођених у првој половини 20. века, научници су дошли до закључка да је трећа артерија три пута учесталија код одраслих данас него што је била пре више од једног века.

„Ово повећање могло је бити последица мутације гена укључених у развој медијане артерије или пак, здравствених проблема мајке током трудноће. А можда су у питању и обе ствари“, наводи професор Лукас.

Може се претпоставити да ће постојана средња артерија повећати прокрвљеност спретних прстију или подлактицама обезбеди поуздан доток крви дуго након нашег рођења. Ипак, ако имамо и тај трећи крвни суд, такође смо изложени већем ризику од синдрома карпалног тунела, непријатног стања које делује на нерве шаке и умањује њихову способност.

Који фактори играју кључну улогу у овим процесима захтева још много више истраживања, али шта год да су узроци, највероватније да ће у будућности све више људи имати ову трећу артерију.

„Ако се овај тренд настави, већина људи ће имати средњу артерију у подлактици до 2100. године“, тврди професор Лукас.

Овај брзи пораст броја људи са средњом артеријом код одраслих не разликује се много од поновног појављивања кости зване fabella у коленима одраслих људи три пута чешће него пре једног века.

Ма колико ове разлике биле мале, те микроеволуционе промене доводе до великих варијација које дефинишу нашу врсту и отварају питање здравља и болести које данас не можемо и да замислимо.