Нетакнуте корпе са воћем из IV века пре нове ере пронађене у рушевинама потопљеног Хераклиона

Остаци древног египатског града Теона, који су стари Грци звали Хераклион, остали су нетакнути откад је град нестао испод мора у II веку пре нове ере, а затим потпуно потонуо у VIII веку нове ере, после катаклизмичних природних катастрофа.

Тонис, односно Хераклион, вековима је био највећа египатска лука на Медитерану пре него што је Александар Велики основао Александрију 331. године пре нове ере.

Али огромно археолошко налазиште у заливу Абу-Кир у близини Александрије било је заборављено све док га пре две деценије није поново открио француски морски археолог Франк Годио, у једном од највећих археолошких подухвата новијег доба.

Нека од открића приказана су и на великој изложби у Британском музеју 2016. године.

И поред свих значајних открића на овом локалитету, Годио је био затечен последњих налазом, јер како је рекао за Гардијан, корпе са воћем су „невероватне“, јер су остале нетакнуте више од две хиљаде година, и у њима су се и даље налазиле урме, плодови афричке палме која је била свето дрво за древне Египћане, као и семенке грожђа.

Једино објашњење како су остале очуване све ово време је то да су биле смештене у подземној просторији, вероватно као део погребног обреда.

Корпе са воћем су се налазиле у делу у којем су Годио и његов тим археолога открили огроман тумулус (гробну хумку) дугу око 60 метара и широку осам.

Остаци потичу из раног IV века пре нове ере када су грчки трговци живели у Хераклиону. Град је контролисао улаз у Египат на ушћу Нила. Грцима је било дозвољено да се населе током касног фараонског периода и да подижу своја светилишта.

Откривени тумулус је, по Годиоовим речима, нека врста острва окружена каналима. У тим каналима археолози су пронашли велику количину предмета израђених од бронзе, укључујући и већи број статуа египатског бога Озириса.

Научнике је још више заинтригирала чињеница да су испод тумулуса пронашли огромну количину минијатурне керамике, и то висококвалитетне примерке древне грчке грнчарије, укључујући и амфоре. Међу артефактима од бронзе око тумулуса било је огледала и разних статуа.

Чини се да је овај локалитет био запечаћен хиљадама година јер ниједан од пронађених артефаката не потиче из каснијег периода од четвртог века пре нове ере, иако је град опстао још неколико стотина година.

Годио се нада да ће успети да пронађу одговоре у неком од откривених предмета, укључујући и добро очуване остатке дрвене софе за банкете, велике таванске вазе и златне амајлије „изузетног квалитета“.

Око 350 метара даље, археолози су пронашли и јединствену птоломејску галију дугу 25 метара.

Европски институт за подводну археологију, који води Годио, ради у блиској сарадњи са египатским министарством туризма и антиквитета и уз подршку фондације „Хилти“. Налази ће најпре бити проучени и конзервирани пре него што буду изложени у музејима.

Претпоставља се да ово налазиште има велики потенцијал и после дводеценијског истраживања, а Годио процењује да је до сада истражено само око три одсто површине древног града који је нестао под морем.