Десет питања на која треба одговорити пре преласка на Клауд

Миграција на системе у Клауду дефинише неколико важних питања. Њихови одговори одређују не само шта ће тачно бити пребачено тамо већ и да ли ће такав корак уопште бити изведен. Божидар Белић, директор ИТ сервиса у компанији Крејон Србија (Crayon Srbija), истиче која су то питања.

Зашто?

Свако путовање у Клауд започиње се проценом и планирањем на високом нивоу. Без обзира на врсту пројекта, први корак је одговор на питање зашто се миграција врши, тј. какав је њен пословни контекст. Да би пројекат био оправдан, мора довести до пословних користи које премашују трошкове. Могући пословни мотиви би били осигуравање континуитета процеса, повећање сигурност, убрзавање дигиталне трансформације.

Када говоримо о дигиталној трансформацији, жељене користи обично спадају у следеће подкатегорије - побољшана корисничка услуга, повећана продуктивност запослених, ефикасност процеса и трансформација производа и услуга. Наравно, могући мотив је оптимизација трошкова који нису специфични за посао.

Разјашњавање пословних користи и дефинисање критеријума успеха и кључних показатеља је пресудно. Ако од самог почетка пројекат има погрешна очекивања за обавезно смањење ИТ трошкова, не узимајући у обзир користи, тада финансијски рачун за транзицију може бити погрешан и понекад застрашујући. Мора постојати значајна пословна корист у односу на трошкове.

Ко је пословни „спонзор" пројекта?

Често се дешава да миграцију на Клауд иницира ИТ сектор. Као део питања пословних користи, међутим, требало би да буде јасно ко је у организацији тзв. „спонзор" пројекта. То је обично члан одбора који обезбеђује средства, подржава одлуке, али такође тражи позитивне резултате из пројекта.

Одакле се започиње миграција (или какво је тренутно стање)?

Једном када постоји јасан оквир жељених пословних користи, требало би дефинисати која су оптерећења (апликације) која ће се мигрирати у Клауд.

У ту сврху се обично користе специјализовани алати који пописују постојеће сервере, одређују стварне потребне хардверске спецификације на основу оптерећења, као и зависности између различитих сервера и апликација покренутих на њима. Ако не постоји документована листа портфолија апликационих система, она се креира како би аутоматски прикупљаним информацијама додала потребан контекст.

 Колико ће далеко ићи миграција (или које је потребно стање)?

Једном када се утврди и документује тренутно стање, може се одредити жељено (циљно) стање.

Овде је добра стратегија давање приоритета моделима пружања услуга у Клауду (СааС, ПасА, ИааС...), а затим одређивање одговарајућег модела за сваку апликацију. На овај начин приоритет се даје квалитативним променама које ће организацији донети дугорочне користи у односу на оне које су типа „ниско обешено воће" - лакше и брже за спровођење, али са мање користи.

Прво се процењује може ли се апликација заменити софтвером као услугом (СааС). СааС је модел у Клауду који пружа сталне иновације, аутоматско ажурирање и најмање повезане трошкове управљања.

На пример, уместо да преместите датотеке један на један на Азуре ИааС, замените услугу SharePointOnline како бисте осигурали ефикасније дељење информација, руковање документима, заштиту од губитка података и још много тога.

Међутим, ако прелазак на СааС модел није исплатив, треба испитати да ли је примена употребе платформе као услуге (ПааС). Поред уштеде на напорима за управљање инфраструктуром, ПааС пружа и функције попут аутоматског скалирања услуге према тренутном оптерећењу.

Следећа приоритетна опција је коришћење инфраструктуре као услуге (ИааС). Главни изазов овде је одредити оптималне параметре услуге како би се испунили захтеви за перформансама и доступност по најнижој могућој цени.

Последње опције су мигрирање у приватни Клауд или спремање тренутног стања. Овде разматрања могу бити техничка (нпр. кашњење), регулаторна, финансијска, политичка итд.

 Како ће се управљати оптерећењима у Клауду?

Неопходно је проценити како ће се управљати теретом мигрираним у Клауд, укључујући начин на који ће се надгледати и заштитити. Овде такође треба разјаснити како ће се извршити интеграција са постојећим унутрашњим ИТ окружењем. Да ли ће се постојећи процеси променити? Да ли постоји потреба за преуређивањем улога и одговорности?

Подела одговорности мора бити што јаснија до детаља. Овде говоримо о дистрибуцији између корисника и пружаоца регионалних услуга, као и о дистрибуцији унутар организације.

Пример празнине у дефинисању улога и одговорности није давање оперативног сигурносног тима приступа и могућности праћења рањивости, надгледања догађаја и истраге инцидената повезаних са Клауд окружењем.

Пример неразумевања улога и одговорности је очекивање од добављача услуга у Клауду да надгледа доступност апликације која се изводи у ИааС окружењу, брине о ажурирањима софтвера и прави резервне копије података.

 Да ли постоји спремност за рад са новим технологијама?

Ови системи имају своје технолошке специфичности. Морају бити добро познати од почетка. Познавање блиских локалних система може бити плус, али никако није довољно. Додатна обука је често потребна тимовима за развој, администрацију и информациону сигурност како би могли ефикасно да раде.

Да ли је неопходно ангажовање спољних сарадника?

Организација која прелази на цлоуд технологије треба да буде свесна да ли има довољно капацитета да управља и Клауд окружењем. Ако не, било би паметно ову активност „препустити спољном извођачу", а партнерске организације могу помоћи.

Да ли је стандардни ниво подршке довољан?

За пословно критична оптерећења и апликације, организација која мигрира апликације у Клауд мора унапред бити сигурна да је стандардни бесплатни ниво подршке довољан за њене потребе. Обично пословне критичне активности укључују појачану подршку на највишем нивоу.

Овде се утврђује да ли предузеће може да дозволи да апликација заснована на Клауду буде ван мреже и колико дуго.

Које регулаторне и географске факторе треба узети у обзир?

Многе земље и региони имају различите прописе који се односе на чување и обраду података. Стога је важно знати које регулаторне и географске карактеристике треба узети у обзир. Они могу утицати на могућност миграције или на могућност коришћења одређених апликација крајњих купаца.

 Како ће се одвијати миграција?

Када се горња питања разјасне, може се предузети детаљно планирање и припрема за миграцију. Овај процес укључује одабир приступа (нпр. у фазама или ођедном), груписање система, одређивање низа, избор алата за аутоматизацију процеса миграције итд.

Најуже место

Најчешћа препрека миграцији Клауда је очекивање да она неизбежно мора довести до смањења трошкова. Да, може доћи до смањења трошкова, понекад се то заиста догоди, али то није главна предност ИТ Клауда.

Он пружа многе могућности важне за дигиталну трансформацију пословања, попут нуђења нових дигиталних услуга. Омогућава већу флексибилност и брзину у пружању услуга крајњим купцима.

У том смислу, Клауд је важан за само постојање и развој пословања у данашњем виртуелном окружењу. Управо ове користи треба да буду водећи фактори у одлуци о миграцији, а не нужно смањење трошкова.