Водоник је енергент будућности и кључни елемент у борби против загађења планете

О водоничној транзицији, нажалост, чак ни стручна јавност не зна довољно, сматра др Миљан Вуксановић, вођа тима за израду водоничне стратегије Србије, али хтели ми то или не, кад-тад ћемо морати да се придружимо овом пројекту.

„Да ли ћемо се придружити као они који воде ту транзицију или као они који касне за њом, управо је сада време да одлучимо“, наглашава Вуксановић.

У питању је прелаз са употребе фосилних горива на водоник. Прошле године је већина земаља Европске уније донела водоничне стратегије којима заправо дефинишу пут преласка са фосилних горива на водоник.

„Камено доба није превазиђено зато што је понестало камена, већ зато што је свет кренуо даље, тако ће и ово доба коришћења фосилних горива бити превазиђено водоником“, сматра др Вуксановић.

Тим за водоничну стратегију Србије је настао готово спонтано, по речима госта Јутарњег програма. У израду стратегије су укључени Машински факултет и њихови истраживачи, пословна групација електро-машиноградња, што подразумева више десетина хиљада људи запослених у привреди, појединачни стручњаци и институти. 

Интересантна новина по речима др Вуксановића је то што ово стратешко промишљање и стратешко планирање полази од индустрије, науке и привреде. У наредном периоду у то ће се укључити министарство и државне институције.

„Још један интересантан део је и то што ће у ово да се укључи и наша 'водонична дијаспора', јер ми имамо јако пуно људи који то добро знају, а стицајем околности су у иностранству“, додаје.

Водоник је кључни елемент у борби за декарбонизацију планете

Интересовање за водоник је у науци циклична тема која се појављује с времена на време. Међутим, овог пута када свет настоји да спроведе процес декарбонизације и борбе против климатских промена, водоник постаје кључни елемент у тој борби јер је основна карактеристика водоника да када сагорева не производи штетна једињења, а пре свега угљен-диоксид.

Енергетика се заснива на три важне ствари, она мора да је сигурна, мора да буде еколошки прихватљива и трећа ствар је оно што се често заборавља, а то је да је доступна и да можемо да је платимо.

Производња „зеленог“ водоника

Тренутно водоник се највише производи из природног гаса који је, у ствари, мешавина 80 одсто водоника и 20 одсто угљеника. Проблем са овом технологијом је што се током процеса издвајања водоника производи велика емисија угљеника. Свега четири одсто водоника се добија процесом електролизе.

„Кључни начин добијања водоника је, у ствари, електролиза и на тај начин се добија 'зелени' водоник. Онај водоник који се добија из гаса зове се 'сиви' водоник и он представља велико оптерећење за процес декарбонизације. Временом ће се увећавати удео 'зеленог' водоника“, напомиње др Миљан Вуксановић.

Ради добијања чистог водоника код нас је у току један експеримент који подразумева добијање водоника помоћу генетски модификованих организама из различитих подлога, као што су отпадне воде и слично. Предвиђа се да ће до 2050. године осам одсто водоника бити добијено из биомасе.

Србија има двоструки изазов у погледу водоничне транзиције. Ми, пре свега, имамо природне ресурсе – има солара, ветра и биомасе, али тешкоћа је у томе што је две трећине наше електроенергетике засновано на капацитетима за производњу струје из угља, који би до 2030. године требало да се избаци из употребе. Зато је веома битно да до 2023. године Србија добије јасну стратегију водоничне транзиције и буде једна од оних земаља која ће предњачити у овом процесу, наглашава на крају гостовања др Миљан Вуксановић.