Какве би последице по здравље људи имало путовање на Марс

Следећи велики искорак у истраживању свемира би требало да буде људска мисија на Марс, а НАСА очекује да ће човек први пут слетети на Црвену планету за нешто више од десет година. Али свемир је врло непријатељско окружење за човека, почев од изостанка гравитације, преко штетног зрачења до непостојања измене дана и ноћи, те се поставља питање какве последице ће на астронауте оставити овај излет на Марс.

Мисија са људском посадом на Марс биће физички и ментално много захтевнија него досадашња путовања која су људи предузимали током последњих 60 година истраживања свемира које је првим летом започео Јуриј Гагарин. Лет до Марса и назад би требало да траје отприлике 14 месеци, а мисија би трајала најмање три године. Одржање високог нивоа когнитивних способности и ефикасан тимски рад предуслов су за сигуран и успешан исход мисија.

Међутим, нова студија недавно објављена у часопису Frontiers of Physiology, открила је да би недостатак гравитације у таквим мисијама могао негативно да утиче на когнитивне способности и емоционалну интелигенцију астронаута.

Које промене у нашем телу изазива боравак у свемиру

Од првих свемирских мисија било је јасно да излагање микрогравитацији, односно бестежинском стању, доводи до драматичних промена у људском телу. То се односи на кардиоваскуларни, мишићно-коштани и нервни систем.

На Земљи, гравитацију осећамо помоћу вида и осталих чула, укључујући и оне у унутрашњем уху. Када нам глава стоји усправно, мали кристали у средњем уху – вестибуларни отолити – савршено се уравнетежују у вискозној течности. Али када померимо главу, гравитација тера течност да се покреће и то шаље сигнал мозгу да је наша глава променила положај. Током свемирског лета, овај механизам не функционише.

Лет у свемир може неповољно да утиче и на анатомију мозга астронаута. Структурне промене мозга примећене су код астронаута после повратка са Међународне свемирске станице. Промене се односе на померање мозга ка горе унутар лобање и мању повезаност између подручја на површини мозга, кортекса и оних унутар мозга.

Још се не зна како ове промене утичу на понашање, али научници и даље испитују. Зна се да астронаути пате од осећаја дезоријентације, перцептивних илузија, поремећаја равнотеже и мучнине. Међутим, ови резултати се темеље на веома малим узорцима.

Нова студија Насе

Нова студија коју је предузела Америчка свемирска агенција НАСА истраживала је учинак микрогравитације на когнитине способности. Али уместо да су 24 учесника експеримента послали у свемир, послали су их у кревет јер је учинак одређене врсте одмарања у кревету једнак учинцима бестежинског стања и зато се доста користи у истраживањима. Када стојимо усправно, тело и вестибуларни отолити стоје у равни са гравитацијом, а док лежимо стоје под правим углом.

Учесници истраживања су морали да леже на леђима под углом од шест степени, са спуштеном главом у односу на тело и тако готово два месеца без промене положаја. Током овог периода редовно су решавали низ когнитивних задатака намењених астронаутима који су релевантни за свемирске летове како би проценили њихову просторну оријентацију, памћење, понашање током кризних ситуација и разумевање емоционалних реакција других особа.

Резултати су показали мало, али прогресивно успоравање когнитивне брзине у задацима који укључују сензорне и моторичке вештине, што је у складу са променама које су примећене и код астронаута после лета у свемир. Испитаници су такође имали потешкоћа у процени емоционалних стања на основу гледања лица других људи.

Прилагођавање променама гравитације захтевало је време и напор код учесника експеримента. Иако им је успешност у решавању већине когнитивних задатака у почетку опадала, после отприлике 60 дана су остале непромењене до краја експеримента. Али способност препознавања емоција је наставила да се погоршава. У ствари, учесници експеримента су почели све више да изразе лица који су им показивани тумаче као негативне емоције, пре него као срећне или неутралне.

Зашто је ово важно?

За свемирску мисију пресудно је да астронаути сачувају способност да буду одлучни и брзи у доношењу одлука. С обзиром на то да морају много времена да проведу заједно у малом простору, неопходно је и да сачувају способност исправног „читања“ емоција код својих колега.

Зато се сугерише свемирским агенцијама да размотре увођење одговарајуће психолошке обуке пре мисије, као и неки вид психолошке подршке током лета како би ризике избијања сукоба међу посадом свели на миниму.

Последњи напредак и улагање у ракетну технологију отварају ново и узбудљиво доба истраживања свемира. Микрогравитација може бити дубоко узнемирујућа и може на много начина да угрози успех ових мисија.

Број коментара 9

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 19. март 2024.
5° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво