Читај ми!

Швајцарски пољопривредници закопавају доњи веш како би утврдили квалитет земљишта

Широм Швајцарске пољопривредници и власници башта, у склопу научне студије о квалитету земљишта, закопаваће бели памучни доњи веш.

Биолог Марсел ван дер Хајден има за циљ повећање пољопривредних приноса – не само вештачким ђубривима, пестицидима и ГМО технологијом, већ и гљивицама и другим микроорганизмима. Зато је прибегао мање конвенционалним методама и позвао швајцарске пољопривреднике да у склопу истраживања у земљу закопавају памучне гаће.

Деценијама је познато да микоризне гљиве могу бити корисне у пољопривреди – барем у теорији. У пракси нико заиста није проучавао ефекат ове симбиозе биљака и гљива. Али како Ван дер Хајден наводи, до сада су чак и гиганти агротехнологије попут „Синџенте“ препознали потенцијал ових појачивача природног раста и све више користе микоризу.

Ван дер Хајден је, међутим, отишао корак даље. Он и његов тим успели су да наговоре добар део швајцарских пољопривредника да се укључе у истраживање. У кратком периоду, биолози су добили на располагање 60 експерименталних парцела за рад, свака величине 200 квадратних метара у разним кантонима, како би добили што прецизнији увид у разноликост стања тла.

Државни институт за истраживања „Агроскоп“ добровољцима који су се пријавили за учешће у овом истраживању шаље двоје памучних гаћа, а њихов задатак је да их закопају у својој башти или на њиви.

После одређеног времена гаће треба ископати да би се испитало у каквом су стању, што ће бити показатељ у коликој су мери микроорганизми из земљишта успели да разграде памучни материјал од кога су израђене.

Једне гаће биће ископане и фотографисане после месец дана, а друге после два месеца. Потом ће се дигиталном методом анализирати разградња природних влакана. Што је земљиште здравије, веш ће имати више рупа.

„То ће бити показатељ каквоће земљишта“, тврди руководилац пројекта Марсел ван дер Хајден.

Али биолога не занима само микориза гљива већ и микробиом пољопривредног земљишта уопште. Микробиом је термин који се користи за описивање укупности микроорганизама који насељавају жива бића, укључујући и људе, или су скривени у земљишту. Улога коју бактерије, гљивице и други микроорганизми играју у пољопривреди није дуго била позната, јер је тек почетком овог века развијено секвенцирање наредне генерације, метода која омогућава брзо и јефтино декодирање ДНК таквих организама.

Хајден додаје да је једна од намера студије и да се утврди на који начин ерозија, прекомерна употреба ђубрива и хемијских средстава утичу на земљиште.

Стручњаци из „Агроскопа“ наводе да се сваке године у свету у потпуности уништи подручје два и по пута веће од Швајцарске. На таквим подручјима касније није могуће обављати било какве пољопривредне радове.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(среда, 14. апр 2021, 06:51) - anonymous [нерегистровани]

Suplje

Ogled - metoda je suplja ko crkveno zvono... Nema akyivnosti u zemljistu ako je suvo, nemora gace, moze komad pamuka, ispitivaju simbiozu mikroorganizama a gaje GMO... U prevodu sve je fejk i rezultati...i metod...

(уторак, 13. апр 2021, 09:46) - anonymous [нерегистровани]

Фикус је паметнији

Чуј, нико и нигде. Преперат који ради на принципу да гљиве на корену махунарки стварају депое азота из ваздуха у Србији постоји већ 35 година и купује се за мале паре у пољоапотекама. Ал је важно само оно што се на западу "измисли", а ето касне неколико деценија у истраживањима која су код сељака позната вековима.

(уторак, 13. апр 2021, 01:52) - anonymous [нерегистровани]

Još bolje bi bilo

da zakopaju nošene gaće, tek tamo ima bakterija na pretek.