Света Софија још увек крије многе тајне

Археолошка истраживања која су трајала више од једне деценије открила су оригинални дизајн и подземне тајне једног од највећих древних оријентира у Европи - некадашње катедралне цркве Аја Софије у Цариграду, која је скоро хиљаду година била највећа грађевина на свету.

Ова истраживања су по први пут открила изглед оригиналног комплекса катедрале из 6. века, као и постојање давно изгубљених тунела дугих више километара и подземних одаја испод цркве.

Црква „Божанске мудрости“ – Света Софија је подигнута са намером да симболизује новоуспостављено јединство цкве и државе, односно спајање идеолошке и политичке власти. Била је моћан симбол тог политичког концепта који је наметнуо цар Јустинијан. Као један од највећих римских царева. Јустинијан је изградио Аја Софију и успео да обнови Римско царство само две генерације после пропасти западног дела царства.

Нови археолошки налази показују да је Јустинијанова задужбина била део много већег комплекса зграда у срцу касноримске царске престонице Константинопоља (данас Истанбула) – често називане „Други Рим". Пре овог истраживања, осим саме цркве, на том месту су пронађени докази о постојању само две грађевине, међутим, установљено је да је осим цркве било најмање још пет.

Новооткривене зграде укључују:

– Велику палата коју је Јустинијан саградио за цариградског патријарха;

- Велика крстионица – раскошна зграда у којој су крштена деца Јустинијанових наследника;

- Седиште светог синода цариградске патријаршије – где су донете неке од најважнијих теолошких и других одлука хришћанства (укључујући историјски веома значајну одлуку о повећању верског статуса Девице Марије). У истој згради се налазила и велика библиотека патријарха.

Археолози су такође открили девет фресака из 6. века, два мозаика – и претходно непознати велики северозападни улазни комплекс у храм.

„Наша дуга и детаљна истрага открила је, први пут после више од пет векова, физичке доказе о томе како је Аја Софија била део већег комплекса верских зграда високог статуса у срцу престонице Царства“, наводи руководилац истраживачког тима, професор Кен Дарк са Универзитета у Редингу.

Археолошко истраживање такође, је први пут установило како је секуларна царска моћ заправо интегрисана и у верске обреде у Светој Софији. У ретко посећеном делу катедрале, археолози су открили диск од љубичастог мермера пречника 59 центиметара где су цар Јустинијан и његови наследници стајали током литургије.

Сада се сматра да је на кључним локацијама широм цркве постојала читава мрежа тих љубичастих дискова (од љубичастог мермера увезеног из царског каменолома у Египту).

Истраживања су, такође, први пут открила да је Јустинијан своју задужбину опточио блиставим белим мермером – како би она блистала на сунцу и доминирала престоницом. Бела боја је и у римској и у хеленској традицији симболизовала чистоту.

Анализа нових открића – посебно раније непознатих фресака – и даље се наставља, као и анализа недавно откривених натписа које су оставили обични радници који су учествовали у изградњи пре скоро 1.500 година.

Независно од археолошких истраживања Аје Софије, које су водили Британци и Чеси, турски научници су открили огромну мрежу тунела и одаја испод храма. Пошто је већина напуњена водом, исраживање су морали да спроводе тимови ронилаца.

Археолози верују да су неки од тунела служили за снабдевање водом, док су други можда коришћени као подземне капеле или гобнице.

Ова истраживања су први пут омогућила научницима да схвате како је изгледао комплекс око Јустинијанове задужбине, али и колико је ово здање имало велики политички значај.