Коначно започета истраживања Копријана

На 15 километара југозападно од Ниша, на једном узвишењу обронака планине Селичевице, изнад десне обале Јужне Мораве налази се средњовековно утврђење Копријан. Утврђење потиче из друге половине XIV века.

На основу натписа који је пронађен пре скоро једног века, град је датован у 1372. годину, а подигао га је Ненад, син казанца Богдана, током владавине кнеза Лазара. Камени надвратник са градске капије имао је уклесан натпис: АЗ НЕНАД СИН КАЗАНЦА БОГДАНА САЗИДАХ СИ ГРАД КОПРИЈАН ГОД. В ДНИ БЛАГОВЕРНАГО МИ КНЕЗА ЛАЗАРА В ЛЕТО 6880, то јест 1372. године. Град се први пут у историјским изворима помиње у „Житију деспота Стефана Лазаревића". За време турских освајања Србије, утврђење неколико пута прелази из српских у турске руке. Освојио га је султан Муса, затим га је султан Мурат II вратио Србима; Турци су га поново освојили 1439. године, да би 1443. године био враћен деспоту Ђурђу Бранковићу. Коначан пад под турску власт Копријан доживљава 1451. године.

Град је подигнут на темељима римског утврђења, а забележено је да је на том простору постојала и значајна војна тачка и насеље у доба Византије под именом Комполос.
Иако је 1947. године проглашен за културно добро - споменик културе, до данас није археолошки истражен, нити су спроведени конзерваторско-рестаураторски радови. Тако је данас Копријан изузетно девастиран, пошто је дуго представљао „позајмиште" грађевинског материјала за локално становништво.

„Ове године су у периоду од 2. до 9. новембра први пут извршена прелиминарна геофизичка испитивања, што уједно представља и прва археолошка истраживања спроведена на простору самог утврђења" - говори Александар Алексић из Завода за заштиту споменика културе Ниш, руководилац ових истраживања.

Главни циљ ових испитивања било је да се дефинишу и издвоје структуре објеката унутар утврђења, као и границе одбрамбеног рова којим је тврђава била опасана. Мерењима је утврђено да зидови бедема сежу и до два и по метра испод данашње површине терена, која је прекривена шутом, а да је њихова ширина веома импресивна, преко три метра. Прелиминарна геофизичка испитивања дала су веома занимљиве и драгоцене податке, који би у будућности, са започињањем археолошких ископавања, могли разоткрити тајне тог локалитета од изузетног историјског и културног значаја и заштитити га од даљег пропадања.