У праисторији ловом су се бавиле и жене

Умрла је млада, негде између 17. и 19. године. Сахрањена је пре око 9.000 година у Андима. Била је пажљиво положена у гроб заједно са оружјем и алатом за обраду улова. Другим речима, прибором за лов на крупну дивљач.

То што је жена сахрањена заједно са ловачком опремом, снажан је доказ да је била ловац на крупну дивљач, показују подаци истраживања објављени у часопису Сајенс адвансиз, преноси портал Гизмодо. Аутори рада, предвођени антропологом Рандалом Хасом са Универзитета у Дејвису, Калифорнија, нису се зауставили само на томе, већ су извршили детељну анализу археолошке литературе како би утврдили да ли је било сличних налаза до сада. Као што су и очекивали, пронашли су велики број случајева у којима су жене сахрањиване уз опрему за лов на крупну дивљач.

Сходно томе, ново истраживање доводи у сумњу укорењене представе о родним улогама у праисторији, показујући да је лов био родно неутралнија активност него што се обично претпостављало. Аутори истичу да је то класичан случај сексизма у науци.

„Наша открића су ме натерала да преиспитам најосновнију организациону структуру древних друштава ловаца-сакупљача и уопште људских група“, објашњава Хас.

„Готово увек су мушкарци ловци, а жене сакупљачи. Због овога – а вероватно и због сексистичких претпоставки о подели рада у западном друштву – археолошки налази жена са ловачким прибором једноставно се нису уклапали у превлађујући поглед на свет. Био нам је потребан снажан доказ да нам помогне да препознамо да археолошки образац указује на стварно учешће жена у лову“, додаје Хас.

Женски гроб је, заједно са још 26 особа, пронађен на археолошком локалитету у Перуу. Аутори очуваност посмртних остатака описују као „лоше“, али успели су да поврате делове њене лобање, зуба и костију ногу. Поред остатака костију жене пронађено је укупно 24 камена артефакта и шест врхова копаља. Као што аутори примећују, 20 артефаката било је „чврсто груписано и делимично наслагано у гомилу“ непосредно изнад бутне кости, што сугерише да су предмети намерно положена као гробна добра.

Пронађена је и друга јединка, мушкарац стрости између 25 и 30 година, поред кога је такође закопана ловачка опрема. Откриће ова два гроба сада представљају најраније познате ловачке сахране на тлу Америке.

Испитивање радиоактивним угљеником показало је да су обоје живели пре око 9.000 година током раног халоцена. Стоматолошка анализа, заједно са анализом коштане структуре, потврдила је старост и пол оба покојника. Изотопска анализа је показала да су обоје у исхрани користили месо, што је потврдило њихову улогу ловаца.

Тим је прегледао 429 извештаја о гробницама пронађеним на 107 локација у Северној и Јужној Америци која датирају из касног плеистоцена и раног холоцена. Пронашли су укупно 27 недвосмислених примера умрлих који су сахрањени са ловачком опремом, од чега 16 мушкараца и 11 жена.

„Узорак је довољан да се изведе закључак како учешће жена у лову на крупну дивљач није било спорадична појава“, тврде аутори.

Јасно је да су археолози у прошлости били свесни ових налаза, али одбацивали су могућност да су ове жене биле ловци. Како наводе аутори, „савремени родни конструкти често не одражавају прошле“, при чему научници чине „некритичке претпоставке о прошлим родним улогама“.

Врло је могуће да је подела рада у прошлости била равноправнија, барем у неким културама. Тим би сада желео да дубље зарони у ову тему и проучи како су се родне улоге временом мењале у праисторијским друштвима.