Отворена изложба посвећена научним пројектима за развој вештачке интелигенције

Изложба посвећена научним пројектима из области вештачке интелигенције, коју организује Фонд за науку у сарадњи са Центром за промоцију науке, отворена је данас на Савском шеталишту на Kалемегдану. Изложба ће бити доступна за посетиоце до 23. октобра.

Kроз илустрације неких од наших најбољих илустратора, на креативан начин је представљено 12 научних пројеката које у оквиру „Програма за развој пројеката из области вештачке интелигенције" финансира Фонд за науку.

Област вештачке интелигенције је изузетно значајна и већ дуго се прича о томе како ће она у будућности допринети привреди и формулисати нове правце развоја науке.

„Прича се о томе како ће то бити развијено у Србији и да ли наши научници имају адекватан капацитет за развијање ове области, не само у знању већ и у ресусрсима друге природе. Зато је важно да ове пројекте представимо широј јавности", каже Милица Ђурић Јовичић, в.д. директора Фонда за науку Републике Србије.

„Програм подршке развоју пројеката из вештачке интелигенције" је био компетитивног карактера, са чак 70 предлога пројеката и евалуаторима из 27 земаља. На изложби је приказано најбољих 12 радова, за које су представници Програмског одбора (који су овакве пројекте радили за Велику Британију, Америку и Швајцарску) рекли да би баш овакви били подржани и у њиховој земљи.

Постери на уметнички начин осликавају истраживања чији ће резултати имати примену у екологији, индустрији, технологији, пољопривреди, комуникацији, заштиту животне средине.
У наредне две године наши научници ће користити вештачку интелигенцију за развој софтверског система за пољопривреду, креирање аналитичких алата за уштеду електричне енергије, алгоритама за развијање дигиталног асистента, развој поузданијих блокчејн технологија, препоручивање мера за смањење штетности загађења ваздуха и друге корисне намене.

„Морам да нагласим да, у тиму који је оријентисан ка примењеним истраживањима, а долази са Машинског и Филозофског факултета и припада техничко-технолошкој групацији, има шест дама - што је 43% далеко изнад европског просека", на отварању изложбе је изјавио др Зоран Миљковић, професор са Машинског факултета Универзитета у Београду и руководилац пројекта MISSION 4.0.

Тим CERES састављен је од људи са Грађевинског факултета (са катедре за Геодезију и геоинформатику) и са Природно-математичког факултета. Њихов пројекат бави се генерисањем геопросторних сервиса који могу да помогну нашим пољопривредницима да повећају производњу и њен квалитет, као и да смање трошкове.

Ради се о геопросторним и информационим сервисима који се базирају на оптичким и радарским сателитским снимцима, али и на другим изворима података о земљишту, као и на неструктуираним подацима из текстуалних извора са интернета, чији је циљ да се у раној фази пољопривредницима омогући да детектују појаву различитих болести на њиховим парцелама, да се тетектује концентрација органског угљеника у земљишту, да се предвиде дневне температуре, итд.

Данас вештачка интелигенција рапидно мења свет и може значајно да помогне у различитим привредним гранама.

„Наш пројекат се бави пољопривредом. Пољопривреда је привредна грана која је у Србији изузетно значајна. Око 20% нашег извоза је из ове привредне гране, а 21% запослених је у овом сектору", истакао је др Милош Kовачевић, редовни професор са Грађевинског факултета Универзитета у Београду и руководилац пројекта CERES.

Да би се унапредила ефикасност рада алгоритама вештачке интелигенције, неопходно је успоставити нове методе компресије и квантизације параметара дубоких неуронских мрежа.
„Наш пројекат омогућава да параметре дубинске неуронске мреже представимо у што мањој меморији, тј. да заузму што мање меморијског простора, да повећамо брзину рада неуронске мреже, да смањимо потрошњу, као и да буде на крајњим уређајима, односно да буде и на чипу, што ће омогућити много јефтинији производ и много комерцијалнији", каже др Зоран Перић из тима Com-in-AI.

Сви користимо неку форму вештачке интелигенције, како на друштвеним мрежама, тако и у послу, путовању, кроз финансијске трансакције, користећи дигиталне асистенте.
Свакодневно се у науци корача ка амбициозном, али и даље далеком циљу развијања система који поседује интелигенцију сличну људској. На том путу научници неуморно користе вештачку интелигенцију за унапређивање друштва, што је и крајњи циљ 12 истражавачких пројеката.

Пројекти будућности

Тим Clean CaDET - Едукативни алат за подршку писања добро дизајнираног кода.
Тим АTLAS - Теоријски темељи вештачке интелигенције за напредно просторно-временско моделирање података и процеса.
Тим GRASP - Графови у простору: мапирање графова за машинско учење на комплексним подацима.
Тим AI4WorkplaceSafety - Примена вештачке интелигенције за унапређење безбедности на раду.
Тим S-ADAPT - Адаптација говорника и стила говора дигиталних говорних асистената заснована на методама за обраду слике.
Тим DECIDЕ - Децентрализовано управљање интелигентним мултиагентним динамичким системима базирано на машинском учењу.
Тим АVANTES - Нова решења у развоју софтвера заснована на сличности текстова.
Тим AI4TrustBC -Напредне технике вештачке интелигенције за анализу и синтезу компонената система на бази поузданих блокчејн технологија.
Тим АRTEMIS - Вештачка интелигенција у иновативним сервисима за управљање енергијом.
Тим CERES - Информације базиране на сателитском осматрању Земље за „паметну" и регенеративну пољопривреду.
Тим Com-in-AI - Напредне методе квантизације, компресије и учења у вештачкој интелигенцији.
Тим MISSION 4.0 - Дубоко машинско учење и биолошки инспирисани алгоритми вишекритеријумске оптимизације при управљању и терминирању кибернетско физичких система у индустрији 4.0.