Колика је корист од вештачке интелигенције

Потрошачи из девет чланица ЕУ верују да вештачка интелигенција може да им корисити али баш и нису у стању да процене вредност специфичних услуга код којих се већ користи технологија вештачке интелигенције. Истовремено су забринути да би употреба вештачке интелигенције могла да доведе до повећане злоупотребе личних података.

Ново истраживање Европске организације потрошача (BEUC) показало је да многи потрошачи не верују да ће им приватност бити заштићена када је реч о неким технологијама, попут препознавања гласа. У то не верује 68% испитаника у Немачкој и 71% у Белгији.

Велики број испитаника, показало је истраживање, не мисли да важеће законодавство може ефикасно да регулише активности засноване на вештачкој интелигенцији.

Тек сваки пети испитаник сматра да их важећи прописи штите од потенцијалне штете од вештачке интелигенције. Стога су, наводи BEUC, планови ЕУ о прописима о вештачкој интелигенцији у складу са очекивањима грађана.

Истраживање је показало и да потрошачи имају поверења у потенцијал вештчке интелигенције али да желе да задрже контролу. Више од две трећине испитаника рекло је да корисници морају да имају право да кажу не аутоматизованом доношењу одлука.

Такође је истраживање показало да знање грађана о вештачкој интелигеницји није велико и 21% испитаних рекло је да никад нису чули за њу или да немају појма да је присутна.

Потрошачи желе да им вештачка интелигенција помогне предвиђањем саобраћајних незгода (91%) или онога што се тиче њиховог здравља (87%) или финансијских проблема (81%).

При томе кажу да су искусили "лошу услугу" - 41% испитаника се пожалило на предлоге зајмова дате на основу аутоматизованих одлука.

"Производи и услуге вештачке интелигенције све више стижу до потрошача. Ипак, 43% испитаника није довољно информисано о томе. Потрошачи верују да вештачка интелигенција може да им користи али још не виде те користи", рекла је генерална директорка BEUC Моник Гојенс.

Како је додала, истраживање је показало да организације потрошача раде на томе да информишу потрошаче о корисним, безбедним и законски усклађеним апликацијама вештачке интелигенције и како их најбоље користити.

Гојенс је указала и да већина потрошача не верује да ће им приватност бити заштићена када користе алате вештачке интелигенције, попут паметних сатова или гласовних асистената. Потрошачи, како је рекла, брину да компаније и владе могу да примене вештачку интелигенцију да манипулишу њиховим одлукама и да ће вештачка интелигенција допринети дискриминацији.

"Тренутна правила заштите потрошача, приватности и одговорности нису погодна за заштиту потрошача од негативних последица вештачке интелигенције. ЕУ планира да предложи прописе о вештачкој интелигенцији - то мора под хитно да се уради. Потрошачи морају да буду заштићени од ризика, попут дискриминације или манипулације", истакла је Гојенс.

Истраживање је спроведено у новембру и децембру 2019. у Белгији, Данској, Француској, Немачкој, Италији, Пољској, Португалији, Шпанији и Шведској.