Порези на угљеник и пластику могу бити кључна промена у буџету ЕУ

Предлог о увођењу пореза на угљеник и пластику је „веома значајан корак напред“ за финансије Европске уније, изјавио је високи европски званичник новинарима уочи састанка лидера земаља ЕУ чија је главна тема дугорочни буџет.

Буџет за период 2021–2027. биће први који је усвојен после Брегзита и оставиће „рупу у финансијама ЕУ“ од седамдесет пет милијарди евра током седам година.

Председник Европског савета Шарл Мишел предложио је средином фебруара компромис надајући се да ће тако превазићи разлике између богатих земаља, као што су Немачка и Холандија (које желе да ограниче националне доприносе буџету ЕУ) и земаља које примају највише средстава из буџета, као што су Пољска, Румунија и Мађарска.

„Релативно сиромашније земље чланице као што су Мађарска и Пољска биле би на добитку“ прихватањем Мишеловог предлога, рекао је високи званичник, додајући да би се тако добило око 5,4 милијарди евра додатних прихода за сиромашније регионе ЕУ у поређењу са ранијим предлогом.

Порези на карбон и пластику

Мишелов компромисни предлог за буџет ЕУ укључује нове детаље о увођењу пореза на угљеник и пластику у целој Унији, што је предложено првим нацртом буџета Европске комисије 2018.

Да би надоместила губитке настале изласком Велике Британије и да би смањила зависност Уније од националних доприноса, Комисија је предложила да се 20 одсто прихода од трговине емисијама угљен-диоксида директно уплаћује у буџет ЕУ.

Комисија је предложила и да се уведе порез на пластични отпад који се не рециклира. Европски званичници сматрају да је то најпоузданији начин да се обезбеде додатни извори прихода. Према предлогу, земље чланице би плаћале 0,80 евра по килограму нерециклираног пластичног отпада.

То је, међутим, изазвало нервозу сиромашнијих источних земаља ЕУ, које немају развијени систем рециклирања као богатије западне чланице, па би морале да дају веће доприносе на име тог пореза.

Да би успоставио равнотежу, Мишелов компромис укључује „механизам да се избегне претерани регресивни утицај на националне доприносе“. Тиме би се ограничила сума коју би плаћале сиромашније државе и то би их заштитило од несразмерног финансијског ударца, каже званичник ЕУ.

„Сиромашније земље би издвајале мало мање“ него што би то чиниле у случају да се не примењује никакав механизам, објашњава званичник, додајући да такав систем треба да „ублажи дистрибутивни утицај“ пореза и заштити сиромашније земље чланице.

Ипак је још нејасно како би тачно нови механизам функционисао у пракси.

Критичари, међутим, страхују да би се смањили приходи од пореза, јер што се више пластике буде рециклирало, с временом ће ти порези на пластични отпад нестати.