Слепи мишеви нису кривци за епидемију коронавируса, али га преносе

Ако се узме у обзир да су претходне епидемије коронавируса повезиване са слепим мишевима, као узрочницима заразе, врло је могуће да је и сој из Вухана, који се сада убрзано шири, истог порекла.

Др Питер Дашак, председник Алијансе за еколошко здравље, који је у Кини провео 15 година проучавајући болести које се преносе са животиња на човека, рекао је за Си-Ен-Ен да „иако извор заразе још није потврђен, постоје веома снажни докази који нас упућују на слепе мишеве као носиоце коронавируса, тачније на врсту Rhinolophus sinicus, распрострањену у Кини“.

Уколико је ово тачно, нови сој вируса прикључиће се бројним другим које носе слепи мишеви. Подсетимо да су епидемије САРС-а и МЕРС-а такође узроковане коронавирусима нађеним код ових сисара.

Слепи миш може да буде домаћин бројним вирусима од којих не оболи, али они могу да изазову епидемије разних болести код човека. Између осталог, сматра се да су природни резервоар вируса еболе. Носиоци су и вируса беснила, једино што понекад знају и да подлегну тој болести. 

Како савладати епидемију коронавируса nCoV-2019, сада је свакако најважније питање, али утврђивању порекла и предузимању мера против будућих зараза такође може да допринесе проучавање и боље праћење глобалне популације ових летећих сисара.

„Епидемија може да се савлада и контролише, али ако не утврдимо тачно порекло заразе, вирус дугорочно може да ʼпрескачеʼ унаоколо“, додаје Дашак.

Научници у Кини већ пажљиво проучавају ову врсту сисара управо имајући на уму будуће епидемије. У једном чланку о коронавирусима (или CoVs код слепих мишева), објављеном прошлог пролећа, кинески истраживачи су навели да је „опште мишљење да ће коронавируси слепих мишева поново изазвати епидемију“, и да је Кина једно од вероватних географских подручја за то, додајући да је реч о објективним предвиђањима.

Јасно је да глодари, примати и птице такође преносе заразне болести, тако да слепи мишеви нису усамљени случај, али постоје оправдани разлози због којих су доведени у везу са неколико епидемија у свету.

Њихова популација је многобројна и добро распрострањена. Живе свуда осим на Антарктику. У многим деловима света људи конзумирају слепе мишеве, и продају их живе на пијацама, где је установљена појава САРС-а и сада највероватније коронавируса nCoV-2019. С обзиром на то да живе у пећинама, у скученим условима, веома лако преносе вирус с једног на другог. Додатно, за мале сисаре они су прилично дуговечни, у просеку живе од 20 до 40 година.

У издању часописа Нејчер из 2017. године Дашак је са колегама објавио базу 754 врсте сисара и 586 врста вируса и анализирао који сисари су „скривали“ вирусе и на који начин су они утицали на домаћина. Потврђено је да су слепи мишеви, у односу на друге, носиоци знатно већег броја зооноза, односно болести које се преносе са животиње на човека.

Иако су слепи мишеви највише проучавани, и вируси које они носе представљају претњу по опште здравље, то ипак не значи да су кривци за епидемију. Научници се слажу да је заправо човек зашао на њихову територију, а не обрнуто.

Зато Дашак наглашава да је неопходно забранити продају дивљих животиња на пијацама како би се смањила могућност зараза. Међутим, како је немогуће спречити појаву нових епидемија, даље праћење и проучавање дивљег животињског света је од изузетне важности.