Да ли је „зависност“ од кукуруза узроковала пропаст Маја

У научном раду „Улога исхране у отпорности и осетљивости на климатске промене међу раним пољопривредним заједницама у низијама Маја“, објављеном у листу Current Anthropology, аутори Клер Еберт, Џули Хогарт, Хаиме Аве, Брендан Калетон и Даглас Кенет истраживали су улогу исхране у способности древних Маја да издрже периоде снажних климатских промена.

Аутори су открили да је повећана потреба вишег сталежа за исхраном на бази кукуруза можда учинила да становништво теже поднесе сушу, што је заузврат довело до пропасти ове цивилизације.

„Пораст популације и деградација животне средине изазвани интензивирањем пољопривредне производње, заједно са друштвено условљеним преференцијама у исхрани, утицали су на то да заједница буде мање флексибилна и мање отпорна“, наводи Клер Еберт.

Важна анализа остатака из Кахал Печа

Научници су податке за студију добили анализом људских остатака из педесет гробница пронађених на месту старе мајанске заједнице Кахал Печ у Белизеу, као и у њему суседним насеобинама. Мерењем активности угљеника C14 техником акцелераторске масене спектометрије утврдили су да најстарије кости из ових гробница припадају средини преткласичног периода, то значи између 735. и 400. год. п. н. е., а најмлађи остаци потичу с краја класичног периода, између 800. и 850. г.

У Лабораторији за хуману палеоекологију и геохемију изотопа на Државном универзитету Пенсилваније измерили су вредности стабилних изотопа угљеника и азота у коштаном колагену узорака из Кахал Печа.

На тај начин су могли да реконструишу начин исхране појединаца и како се она с временом мењала. Нарочиту пажњу научници су обратили на растући удео 'C4 биљака' у исхрани, у које спада и главни усев Маја – кукуруз.

Анализа узорака остеолошког материјала најранијих становника Кахал Печа, који припадају преткласичном и раном класичном периоду, указује да су и аристократија и обичан народ имали разноврсну исхрану која је, поред кукуруза, укључивала и самоникле биљке и уловљене животиње.

Ебертова претпоставља да је та разноврсност исхране ублажила ефекте вишевековне суше која је погодила мајанске равнице између 300. и 100. г. п. н. е.

Фатална нефлексибилност у исхрани

Међутим, ствари су се промениле у завршној фази класичног периода, између 750. и 900. г. када су све веће раслојавање друштва и пораст популације довели до интензивирања пољопривредне производње и повећаног ослањања на кукуруз у усхрани.

Ебертова и колеге открили су да узорци из овог раздобља показују да су становници из насеља на ободу Кахал Печа имали различите вредности угљеника у односу на елиту која је живела у самом центру.

„Наши резултати показују образац великог опадања вредности стабилних изотопа угљеника и азота код људи из више класе на крају класичног периода, што се поклапа са исхраном која се скоро потпуно ослањала на кукуруз до самог напуштања насеља“, пише Ебертова.

Упорно инсистирање више класе да локално становништво повећа производњу кукуруза, као и предност која се давала овој култури неотпорној на сушу, вероватно су међу факторима који су довели до пропасти друштвено-политичког система Кахал Печа – када се суочио с још једном тешком сушом на крају позног класичног периода.

Научници препоручују да се учимо на грешкама предака. Препознавање чинилаца који су цивилизацијама у прошлости помогли да ублаже последице драстичних климатских промена могу помоћи и савременом човеку ако се нађе у сличној ситуацији.