Давид Фабрицијус и темељи савремене астрономије

У марту давне 1564. године, рођен је човек који је, пажљиво посматрајући небо, учествовао у великој и свеобухватној промени сагледавања васионе у којој су постављени темељи савремене астрономије. Говоримо о човеку по имену Давид Фабрицијус.

Давид Фабрицијус, или Давид Фабер како је гласио изворни облик његовог презимена, рођен је у градићу Езенс у Фризији. Лутерански свештеник по позиву, Фабрицијус је током живота служио у неколико парохија у близини свог родног места. Као и многи други образовани људи свештеничког позива, изучавао је природне науке, које су се у то време лагано издвајале од филозофије. Од свих наука, Фабрицијуса је највише заинтересовала астрономија, којој ће временом подарити два велика открића са далекосежним последицама.

Прво од ова два открића догодило се у августу 1596. године. Фабрицијус је посматрао, још увек голим оком, наизглед сасвим обичну звезду у сазвежђу Кита, означену као Omicron Ceti. Приметио је да се сјај те звезде нагло појачава. То је запањило Фабрицијуса, као и све људе његовог времена, одрасле у уверењу заснованом на Аристотеловом филозофском учењу које је држало да су небеса савршена у свом складу и да су све појаве у њима вечне и непроменљиве. Фабрицијус је, додуше, већ знао да на небу понекад може да се запази нова звезда, или просто Нова - појава коју је раније уочио славни дански астроном Тихо Брахе. Тако је Фабрицијус испрва помислио да је открио још једну Нову. Оно што, међутим, у први мах ни он сам, а ни било ко други још није помишљао, била је могућност да постоје и такве звезде чији се сјај правилно мења. То је Фабрицијус схватио неколико година касније, када је уочио да сјај звезде Omicron Ceti бледи и изнова се појачава у једнаким временским размацима. Звезда је захваљујући томе добила име по коме је познајемо и данас - Мира, што на латинском језику значи „чудесна". Наука је сазнала за прву правилно променљиву звезду, а филозофија закорачила на пут који ће је одвести ка преиспитивању концепта неба непроменљивог у свом складном савршенству.

Сунчеве пеге - откриће које је запањило западни свет

Друго велико откриће у ком је Давид Фабрицијус учествовао такође је допринело разумевању да су и небеске појаве подложне кретању и промени као и земаљске. Било је то откриће Сунчевих пега, које је Давид уочио посматрајући Сунце заједно са својим сином Јоханесом Фабрицијусом, који се вратио са универзитетских студија у Холандији, доневши са собом један сасвим нови изум - телескоп. Мада данас знамо да су астрономи Кинеског царства забележили Сунчеве пеге вековима раније, за западни свет ово је било сензационално откриће. Официјелна догматска филозофија природе заснована на Аристотеловим списима је, наиме, поучавала да Сунце, будући да је савршено, не може да има на себи никакве детаље. Са открићем пега на површини Сунца, постало је јасно да људи имају још много тога да науче како о Сунчевој грађи тако и о поимању савршенства.

Пратећи кретање пега преко Сунчевог диска, отац и син дошли су до закључка да се Сунце окреће око своје осе, што су већ били наслутили Јохан Кеплер и Ђордано Бруно. То је била тема књиге коју су двојица Фабрицијуса објавила 1611. године под насловом „О пегама примећеним на Сунцу и њиховом уочљивом кретању током Сунчевог путовања небом" (De Maculis in Sole Observatis, et Apparente earum cum Sole Conversione Narratio). Иако је реч о првом објављеном делу о Сунчевим пегама, књига Давида и Јоханеса Фабрицијуса остала је далеко слабије упамћена од познатијих радова које су Кристоф Шајнер и Галилео Галилеи објавили о истој теми наредне године, покренувши велико интересовање за питање Сунчевих пега.

Црквене хронике бележе да се живот Давида Фабрицијуса окончао на трагичан и насилан начин. Након што је са предикаонице позвао на покајање локалног крадљивца гусака, овај је, помахнитавши, ударио свештеника-астронома лопатом у главу и убио га на месту. Тако се, на дубоку жалост свих житеља парохије, окончао живот човека чије је дело пружило један од кључних доприноса нашем данашњем схватању да су небеске појаве далеко сложеније, живописније и богатије изненађењима него што су људи минулих времена могли и да наслуте - као и свеукупном разумевању да су васиона у којој живимо и све појаве у њој, укључујући и нас саме, подложни непрекидним токовима и процесима кретања и промене.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 19. септембар 2024.
24° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи