Запаљенске болести црева

У запаљенске болести црева убрајају се улцерозни колитис и Кронова болест. У Сједињеним Државама на сто хиљада становника око две стотине болује од Кронове болести а око две стотине педесет од улцерозног колитиса. У Србији, према најновијим подацима, око осам хиљада пацијената болује од неке од тих болести.

Улцерозни колитис представља искључиво запаљење дебелог црева, ретко може да захвати и завршни део танког црева, док Кронова болест може да захвати целу дигестивну цев, од усне дупље до ануса.

Професор доктор Никола Милинић, начелник Одељења гастроентерологије КБЦ „Бежанијска коса", говорио је у емисији „Све боје живота" о новим подацима са недавно одржаног Конгреса о запаљенским болестима црева у Барселони, указао је на могуће начине лечења и скренуо пажњу на проблеме са којима се суочавају оболели.

Колико се зна о узроцима запаљенских процеса у цревима?

- Узрок је непознат, али смо и у Барселони сада чули да су практично сви лекари који се баве тим обољењима готово сигурни да је у питању поремећај микробиома - то су микроорганизми и њихов генетски материјал. Они живе у човеку и његовим цревима и када се равнотежа бактерија наруши, може да настане та болст. Ми разумемо да је поремећен такозвани механизам оралне толеранције. Наш организам има један величанствен механизам, њиме реагује на одређене патогене који могу да изазову болест, али има и механизам да бројне микроорганизме не дира и да их пусти да прођу кроз људски организам, јер многи, као што знате, обављају битне корисне функције у нашем организму и то је та добра микробиота, како ми кажемо, која је нама корисна. Организам зна - како, то нико не може још са сигурношћу да објасни - не реагује на одређене ствари, а на неке реагује и онда настаје запаљење. У неким случајевима организам одреагује, претпоставља се, на неки микроорганизам на који други људи не реагују инфламацијом и онда видите да у ствари организам напада сам себе.

Ако је реч о аутоимуним болестима, какво се лечење примењује?

- Лечење се базира на кочењу те аутоимунске реакције. Пошто не знамо још увек тачан узрок болести, онда морамо да ту болест решавамо и лечимо оним што разумемо, а разумемо да организам има прејаку реакцију на нешто и да напада сопствено црево и онда ми кочимо тај имунски систем. Ако се ускоро, као што се предвиђа, буде пронашао тај неки експлицитни узрок, на пример одређени микроорганизам и слично, онда ћемо моћи да делујемо на њега и да проблем решимо. Док то немамо у рукама, могућности лечења су такве да дајемо пет-аминосалицилну киселину, врсту антибиотика који делује локално у цревима, затим дају се кортикостероиди који коче имунску реакцију; ако они не помогну дају се имуносупресиви, дакле, опет нешто што кочи имунски одговор и круна тог лечења, као најуспешнија, јесте такозвана биолошка терапија.

Тим лековима се, међутим, кочи одбрана организма и онда су пацијенти подложнији инфекцијама.

- У досадашњој пракси, а имамо огромно искуство са тим, ми у основи нисмо имали неких озбиљних нежељених ефеката. Све те болести, било да је улцерозни колитис било Кронова болест, дају и одређене екстраинтестиналне реакције, значи, и одређене проблеме на другим органима и деловима тела који су ван црева. На пример, чвориће у потколеницама, неке инфламаторе који су све израженији што је болест израженија. Како лечимо болест, тако се повлаче и те манифестације. Могу да се јаве проблеми са оком - запаљење одређених слојева ока као што су увеитис и еписклеритис; одређене промене на кожи, које могу да изгледају потпуно исто као промене на цревима. Кад уђемо ендоскопом и гледамо црево како изгледа па видимо ране на цреву унутра - то исто може да се јави по кожи, што је озбиљан проблем за те пацијенте.

Колико те болести утичу на квалитет живота пацијената?

- То су болести које у толикој мери ометају свакодневно функционисање да ви имате у развијеним земљама у свету програме за мобилне телефоне као андроид апликације или за „Еплов" оперативни систем iOS, који показује у одређеном граду где су тоалети у близини, јер ти пацијенти често имају нагоне на промптно пражњење црева. За квалитет живота неопходно је да им је у близини тоалет, па сад можете мислити ако кренемо од тог податка какве све то импликације носи на обичан живот тих људи. Они често морају да одсуствују с посла због тога. Послодавци, ако су иоле информисани, избегавају чак и да запосле кад сазнају да неко има ту болест.

Да ли је потребно прилагодити и начин исхране?

- Улцерозни колитис и Кронова болест захтевају посебан начин исхране. Пацијенти добијају јеловнике, постоји списак намирница које су забрањене, које су дозвољене и списак намирница које су условно дозвољене - када ми проценимо да је пацијент у побољшању и да би евентуално могао да их узима. Избегавају се, рецимо, чоколада, масна храна, чак и претерано узимање воћа итд., а препоручује се кувана храна без много запршки, без јаких зачина; сир ако се узима онда само млади, пилеће месо се више саветује него нека друга меса...
Сматра се да су то доживотне болести и тако треба да траје и њихово лечење. Врло велике грешке се праве кад пацијенти чим се осете боље престану да узимају терапију. Онда може доћи до погоршања а свако погоршање може да буде опасније од првог појављивања болести јер обично захвата више сегмената који раније нису били захваћени, дакле, болест је склона прогредирању.

Колико пратимо светске трендове у лечењу тих обољења?

- Постоје правила лечења, водичи у којима се тачно каже: ако је захваћено толико и толико црева, ако је одређени параметар толики и толики онда се тачно зна шта се даје у терапији, који је први корак, како иде следећи. То је такозвана степ ап (step up) терапија која је најуобичајенија, то је терапија од најблажег, па онда ако не успе иде следећа, па следећа, све до биолошке терапије, и то се свугде у свету даје онако како дајемо и ми. Имамо и велики асортиман билошке терапије коју сада можемо да дајемо, тако да смо ту у доста доброј ситуацији, с тим што, кажем, ту мора строго да се води рачуна када који лек долази у обзир.