Алкохол и мозак

Алкохол има изванредну способност да се шири у организму. То је сасвим мали молекул који може да пређе ћелијску опну и лако продре у мозак, плаценту, у сам неурон. Делује на много разних рецептора, па чак и унутар ћелије.

Већина дрога усредсређује акцију на један тип рецептора. Етанол, главни састојак алкохола, делује на готово цео систем. Утиче на мреже ацетилхолина, допамина, глутамата и поред свега ‒ на мреже ГАБА рецептора, који прилично успоравају активност неурона. Делујући на њих, етанол још више успорава мозак.

У томе се састоји опуштајући ефекат алкохола. То све доводи до поспаности, смањених рефлекса, што узрокује трећину смртних случајева у несрећама на друму.
Својим, још увек мало познатим механизмом, алкохол изазива ослобађање допамина у nukleus akumbensu ‒ малом делу мозга који управља осећањем задовољства. Реч је о процесу заједничком за све дроге, који игра кључну улогу при настанку зависности.

Организам има своју животну филозофију: хомеостазу, враћање у стање равнотеже. Када се појави нешто што мења његову динамику, мозак ће систематски покушавати да се врати у стање најближе уобичајеном функционисању. Редовно узимање алкохола доводи до ефекта прилагођавања.

Таква врста прилагођавања усађује алкохолизам у неуроне. Мозак је принуђен да смисли ново стање равнотеже. Када алкохоличар престане да пије, привремена равнотежа његовог мозга се нарушава.

Јутром се то манифестује кроз нервозу, тремор у екстремитетима, збуњеност, анксиозност, понекад незнатно помрачење, знојење, тахикардију.

На психичком плану, помрачење ће заменити права помућеност ума, уз сумануте моменте који су повезани са дисперцепцијом ‒ што чини да особа у свом видном пољу тумачи објекте конструишући слике. Та појава, позната као делиријум тременс често је описана у књижевности када алкохоличар од чарапе види пацова.

Та врста церебралног немира може довести до опште махнитости и кризе, а у екстремним случајевима и до смрти услед превелике надражености мозга и велике дехидрираности.
Савремене технике снимања омогућавају истраживачима да мере разна оштећења мозга изазвана алкохолом. Установљено је да је у свим предњим деловима мозга алкохоличара знатно смањен метаболизам глукозе, која је једини извор енергије мозга. Даља истраживања су довела у везу ниво између утрошка енергије у предњим деловима мозга и постигнућа на тестовима. Алкохоличари су постизали лошије резултате на тестовима селекције информација и краткорочне меморије.

Научници су се запитали да ли осим функционалних промена долази и до промена у самој структури мозга. Снимање мозга магнетном резонанцом и на то питање даје одговор. Установљено је да у мозгу алкохоличара долази до знатног опадања сиве масе у предњим деловима мозга. Сви ови снимци и истраживања показују да конзумирање алкохола у великим количинама ‒ слаби мозак.

Међутим, научницима још увек није познато у којој мери се мозак може опоравити након што особа престане да конзумира алкохол.