Најсмртоноснији вируси данашњице

Иако су вакцине и лекови успели да се за неке болести покажу као адекватни „противотрови", неки вируси, попут скорашње епидемије еболе у Африци, доказ су да смо далеко од коначне победе над овим непријатељем.

Представљамо девет најсмртоноснијих вируса, а листа је базирана на проценту смртних случајева код оболелих особа, броју људи који су досад умрли од последица заразе, као и процени да ли дотични вируси представљају растућу претњу.

1. Марбург вирус

Научници су тај вирус открили 1967. године, након мање епидемије која је примећена код лабораторијских радника у Немачкој. Преносиоци су били, како се испоставило, заражени мајмуни из Уганде. Сличан еболи, Марбург вирус изазива високе температуре и крварења која резултирају шоком, отказивањем рада органа и смрћу. Током епидемије која је захватила државу Конго, 2000. године, 80 процената забележених заражених случајева имало је смртни исход.

2. Ебола

Прва забележена епидемија тог вируса захватила је Судан и Конго 1976. године. Преноси се преко крви, других телесних флуида или путем зараженог ткива људи или животиња. Одређене врсте тог вируса могу бити екстремно фаталне, те је тако у зараженом Судану стопа смртности досегла 71%, док је тренутна епидемија у Африци највећа у историји, према подацима Светске здравствене организације.

3. Беснило

Иако су вакцине, које су у примени још од двадесетих година прошлог века, драстично смањиле појаву те болести, она и даље представља веома озбиљну претњу у Индији и одређеним деловима Африке. Напада нервни систем и мозак, и по симптомима је једна од најопакијих болести на свету. Вакцине и антибиотици успешно лече оболеле, међутим, проценат смртности у случају непримања терапије је 100 процената.

4. ХИВ

У модерном свету, титулу најсмтроноснијег вируса могао би да понесе ХИВ. Нешто више од 36 милиона људи умрло је од тог вируса од првог откривања болести, осамдесетих година прошлог века. Јаки лекови омогућују оболелима да продуже свој животни век, али болест и даље суверено влада у земљама са ниским личним дохотком, у којима се и налази скоро 95 процената оболелих. Према подацима Светске здравствене организације, једна од двадесет одраслих особа Субсахарске Африке позитивна је на ХИВ.

5. Велике богиње

После хиљада година борбе против великих богиња, 1980. године Светска здравствена организација прогласила је свет слободним од те болести. Зараза која је убијала једног у три оболела остављала је преживеле са дубоким, трајним ожиљцима, слепе, или са неким другим тешким последицама. Стопа смртности била је већа у земљама ван Европе, чија је популација имала слабији контакт са болестима док их насељеници нису донели са собом. Верује се да је скоро 90 процената домородачког становништва Америке умрло од великих богиња. Само у 20. веку, велике богиње убиле су више од триста милиона људи.

6. Хантавирус

Тај вирус је први пут примећен у Сједињеним Америчким Државама 1993. године, када је млади  пар племена Навахо преминуо само неколико дана након првих симптома те болести. Неколико месеци касније научници су успели да изолују вирус из крви јелена кога су нашли у близини куће оболеле породице. До данас, више од 600 особа оболело је од хантавируса, а од тога је 36 процената случајева имало смртни исход.

7. Инфлуенца (вирус грипа)

Током сезоне грипа скоро 500.000 људи широм света умре од те болести. С времена на време, када се појави нова врста грипа, могућа је пандемијска размера болести ‒ са невероватно високом стопом смртности. Најсмртоноснији грип у људској историји, познатији под називом шпанска грозница, избио је 1918. године и заразио 40 процената светске популације ‒ усмртивши више од педесет милиона људи.

8. Денга грозница

Вирус денга грознице се први пут појавио 1950-их година на Филипинима и Тајланду и отада се проширио кроз тропски и суптропски појас. Према истраживањима Светске здравствене организације, од те болести оболи од педесет до сто милиона људи годишње, али је ниво смртности мањи у односу на друге болести ‒ око 2,5%. Најчешћи преносилац вируса су комарци, па се тако, због све већег загревања и мењања климе, предвиђа рапидни развој и ширење болести. Ако се не лечи, денга грозница може довести до последица сличних еболи, те се смртност може рачунати и до 20 процената.

9. Ротавирус

У модерно доба две вакцине способне су у заустављању тог вируса, који најчешће напада новорођенчад и млађу децу. Вирус се шири великом брзином, а манифестује се гастроинтестиналним проблемима. Попут осталих болести, и ова је смртоносна у неразвијеним деловима света ‒ 430.000 деце млађе од пет година умрло је од инфекције ротавирусом током 2008. године.

 

број коментара 2 Пошаљи коментар
(четвртак, 19. јан 2017, 11:18) - anonymous [нерегистровани]

Ispravka

У пасусу о беснилу стоји: "...Вакцине и антибиотици успешно лече оболеле, међутим, проценат смртности у случају непримања терапије је 100 процената", што није баш прецизна констатација.

Антибиотици делују на бактерије, а на вирусе немају ефекта. Ни на обичан грип, а камоли на овако тешку болест. Треба да стоји: "вакцина, као заштита од инфекције, и серум, када је до инфекције већ дође". Констатација "успешно лече оболеле" је такође превише оптимистична. Зависи од много фактора да ли ће терапија бити успешна - од општег стања организма, места уједа (јер се овај вирус тако преноси) и највише од количине унетог вируса. Констатација да је у случају да дође до развоја болести смртност 100 % је нажалост тачна.

(среда, 18. јан 2017, 23:23) - ZARE 1 [нерегистровани]

Mi stari....

Mi stari i nešto proživesmo u nekom normalnom svetu , ali se brinem za našu decu , za decu naše dece....
Sve više boleština , tetoviranih devojaka i mladića , nadrogiranih i izbušenih po nosu , usnama , jeziku , ušima i ko zna još gde.......
Žalosno , tužno.....