Бигорексија ‒ поремећај који гура мушкарце у смрт

Након што је у Дејли мејлу објављена вест о смртном случају двадесетогодишњег младића Олија Лоинеа, велики део светске јавности је са озбиљношћу почео да се односи према поремећају познатом као бигорексија.

Од поремећаја који карактерише опсесивна потреба за увећањем мишића пати сваки десети мушкарац у теретани. Као што болесници од анорексије нису у стању да схвате да нису предебели, тако и мушкарци који пате од бигорексије не прихватају да су њихови мишићи довољно велики упркос објективном изгледу.

Тај анксиозни поремећај поред психичких тегоба доводи до озбиљних здравствених проблема, на првом месту до срчаног и можданог удара, скупљања тестиса, губитка косе, безвољности, па чак и до покушаја самоубиства. Ти проблеми су потенцирани и због злоупотребе супстанци за вештачко увећање мишића, које могу штетити кардиоваскуларном систему.

Опсесивност у појединим случајевима може постати доминантна преокупација, тако да такви случајеви доводе до озбиљне дисфункционалности и фокусирања искључиво на нарцисоидно бављење својим телом. Такве особе су практично онемогућене да се уклапају у социјалне облике понашања и баве уобичајеним активностима и пословима.

У једном програму који је реализовао Би-Би-Си, стручњаци из тог домена, предвођени Робом Вилијемсом (који води Центар за дисморфични поремећај), разматрали су бигорексију као психички поремећај и указали на узроке који леже у генетици и неравнотежи хормона у мозгу, и који су карактеристични и за већину других психијатријских стања.

Као окидач наводе се трауме у детињству изазване злостављањем и стварањем несигурности код детета, што је у адолесценцији довело до сублимације фрустрација у пројекцији о идеалном телесном изгледу који би требало да буде слика успешности и моћи. Нажалост, као и велики број других екстремних експеримената са сопственим телом, и бодибилдинг може бити замка у коју упада велики број младих људи који су на крају принуђени да потраже стручну медицинску помоћ.