Креативне идеје "из малог мозга"

Центар за координацију телесних покрета смештен је у малом мозгу. Истраживачи Станфорд универзитета испитивали су везу између креативности и активности одређених можданих регија, и том приликом открили да је током креативног решавања проблема, повишена активност управо у малом мозгу. То је прва студија која је указала на важност те мождане регије за креативне процесе. Школа медицине и Институт за дизајн Станфорд универзитета носиоци су занимљивог истраживања.

Што више размишљате, мање су шансе да покажете креативност

Др Алан Рајс, професор радиологије, психијатрије и бихевиоралних наука, објаснио је да откриће представља велики напредак на пољу познавања физиологије креативности, базиране на можданој активности. Појачана активност тог дела мозга није у директној, већ у обрнутој корелацији са креативношћу.

Део мозга који је иначе одговоран за планирање, организацију и руковођење активностима, у негативној је корелацији са креативним решавањем проблема. „Креативност је највреднији људски атрибут без обзира на то да ли је реч о раду, игри, уметности, науци или бизнису. Креативност је прави покретач напретка. Као психијатар могу да приметим да је врло важна и у међуљудским односима. Људи који размишљају креативно и флексибилно боље се сналазе и на том пољу", каже професор Рајс, који се у претходним истраживањима бавио хумором и когнитивним функцијама.

Нови велики изазов за њега било је питање да ли је могуће објективно измерити креативност. Питање је потекло од студенткиње која је похађала курс "Креативна гимнастика". Професор Рајс објаснио је да је са члановима истраживачког тима одлучио да прибави основне податке о неурофизиолошким процесима који постоје иза креативног процеса.

Форсирање спутава креативност

Професор др Маниш Сагар, инструктор психијатрије и водећи аутор истраживања, напоменуо је да је до сада урађено скоро тридесет студија у којима се трагало за неуролошким корелатима креативности. Испитаници су били џез музичари и добитници важних јавних признања.

„Свако би желео да мисли на креативан начин", рекао је професор Сагар, „али како некога присилити на то, јер управо форсирање људи да мисле на такав начин спутава креативност. Мождани процеси прате се у затвореној капсули апарата за магнетну резонанцу, а то свакако није неко инспиративно место", објашњава Сагар.

Креативност се мора мерити у забавном окружењу иначе ће у први план доћи анксиозност или неки други проблеми. Тако је професор дошао на идеју за приступ тестирању сличан оном у игри у којој један играч погађа замишљену реч на основу цртежа. Одабрао је речи гласати, исцрпљен и поздрав.

Затим су др Рајс и колеге на основу узастопних снимака магнетне резонанце тестирали мождане активности четрнаест мушкараца и шеснаест жена. Испитаници су током снимања у капсулама правили сложеније цртеже, прво са циљем да објасне неку реч, а потом су цртали обичну кривудаву линију, за коју је потребна фина моторна контрола, али не и креативност као у првом случају. За сваку реч било је на располагању тридесет секунди, таман колико је потребно да се дође до већег броја снимака, а да се при том омогући спонтана импровизација, без осећаја досаде.

Поступак тестирања

Испитаницима није речено да треба да буду креативни. Само је дато упутство да се нацрта слика којом се објашњава одређена реч. Цртежи су сачувани на специјалном електронском таблету који је за ту сврху дизајнирао професор др Роберт Доерти, директор Станфорд истраживачког центра за когнитивно и неуробиолошко снимање.

Цртеже су потом независно оцењивали истраживачи Хоторн и Ројалти. Коришћена је скала од пет нивоа, која је садржала одговоре на следећа питања: да ли цртеж приказује оно што би требало, колико има елемената на цртежу, да ли је оригиналан, да ли је јасан, да ли је прикладан и да ли је креативан. С друге стране, од субјеката је тражено да по изласку из коморе рангирају задате речи према тежини.

Резултати

Показало се да је појачан субјективни осећај тежине задатка повезан са већом активношћу левог предфронталног кортекса, где се налази центар за пажњу и оцењивање. С друге стране, оцене за креативност (које су дали оцењивачи) биле су у корелацији са ниском активношћу центра за егзекутивне функције. Више оцене креативности такође су биле повезане са променама у активности малог мозга.

Анализа је показала да су одређени делови мозга били активнији када је било потребно цртежом представити неки појам или реч него за време цртања кривудавих линија. Највећа активност забележена је у центру за моторну контролу и координацију. Још раније је код мајмуна уочено да је повећана активност у зони малог мозга повезана са учењем и тренирањем нових покрета.

Најновија студија показала је да је код људи мали мозак повезан не само за центром за контролу моторике већ и са другим деловима кортекса.

Мали мозак као координациони центар

Професор Сагар је објаснио да сада постоје анатомски и функционални докази да мали мозак обавља много више од обичне координације покрета. Истраживачи претпостављају да мали мозак открива и моделира нове типове понашања, док предње кортикалне регије имају извршну функцију и одговорне су за покушаје да се та понашања реализују и дотерају до одговарајућег нивоа.

Др Рајс сматра да мали мозак највероватније представља неку врсту координационог центра осталим деловима мозга, којима је тиме омогућена већа ефикасност. То значи да је за креативни исход у поступку решавања проблема најбоље смањити степен активности у оним деловима мозга који су одговорни за извршну контролу понашања и тиме ослободити мали мозак за нове, креативне идеје.